Opisujući proteklih deset godina, koliko je na čelu najmnogoljudnije političke stranke na svetu, Komunističke partije Kine, Si Đinping u razgovoru sa delegatima iz Guangsija trećeg dana rada 20. kongresa u Pekingu rekao je da su savladane razne teškoće „kao da gazimo po varljivim vodama, penjući se preko strmih padina i probijajući teške barijere“.
U kineskoj kulturi izreke imaju poseban značaj, pa je kineski predsednik citirao jednu, „da uspeh može da izgleda lagan, ali zahteva mukotrpan rad“.
Si Đinping je na pragu da postane najmoćniji kineski vođa posle Mao Cedunga. On je primenio sve ono najbolje iz kineske istorije i modernog razvoja zemlje, od Maovog vremena do reformi Deng Sjaopinga. Retko daje intervjue, ne koristi „Tviter“, a nikada nijedan stranac nije kročio u njegovu privatnu rezidenciju unutar bivšeg carskog vrta u Pekingu.
U tom gradu je i rođen, kao sin Maovog saborca Si Džongsuna, koji je u turbulentnim vremenima završio u kućnom pritvoru i bio rehabilitovan tek posle Maove smrti. Si je sedam godina proveo na selu da uči od seljaka, ali je zapamtio i očeve reči da treba zadržati veru u stranku, bez obzira kako se „ponašala prema vama“. Bio je uveren sve ove godine kako je gradio političku karijeru da samo Komunistička partija Kine može zemlji da vrati snagu i obnovi je, ali pre svega i da izbriše sramotno ponašanje Zapada koji je Kinu po svaku cenu želeo da drži po strani. Kada je pre 10 godina Si preuzeo vođstvo, socijalizam i kapitalizam su se saživeli, uz korišćenje Dengove mudrosti da nije važno da li je mačka bela ili crna, već da lovi miševe.
Si se našao pred izazovima kako pobediti korupciju koja je razarala kinesko društvo, a bio je stalno i na meti američkih vođa koje su sa zavišću gledale kako Kina sustiže američku ekonomiju. Vešt kao političar, uspeo je u nemogućem, stvorivši uslove da Kinezi dobro žive, a da Kina iz zaostale zemlje postane primer celome svetu. Postala je ponovo velesila, sposobna da besprekorno organizuje Olimpijade, poštovana u svetu.
U svojoj biografiji „Čovek iz naroda“ Si je opisao život koji nije bio nimalo lagan, jer je trpeo i glad, poniženja, bio je i beskućnik. Kao student i radnik puno je čitao, Hemingvejeve knjige i Marksov „Kapital“, a posle Kulturne revolucije kao dvadesetdvogodišnjak vratio se u Peking, gde je završio studije hemijske tehnologije.
Kasnije su ga zapadni analitičari prozvali „crvenim princom“, da bi danas govorili da je „novi kineski car“.
A Si je prošao dug put od partijskog sekretara u Ningdeu do verovatno trećeg mandata na čelu partije. „Neki stranci sa punim trbuhom ne znaju ništa bolje nego da upere prst u nas“, rekao je pre puno godina i dao odgovor: „Kina ne izvozi revoluciju, ne izvozi glad i siromaštvo i ne gubi vreme igrajući se sa njima.“ U retkim razgovorima sa zapadnim novinarima otkrio je da voli film „Spasavanje redova Rajana“, jer kroz njega „provejava“ osećaj za pravdu. Zapad se čudio kada je pomirljivo govorio o Maovom vremenu, a borbu protiv opakog virusa vodio je Si na specifičan način.
Veliki je i iskreni prijatelj Srbije.
NA PRAGU PRVE SVETSKE SILE
Naoko kineski uspeh izgleda kao da je došao preko noći, ali bile su to godine neverovatnog angažmana celog kineskog društva da se zabeleži rast koji u tako kratkom vremenu nije ostvarila nijedna zemlja u istoriji čovečanstva. Socijalizam sa kineskim obeležjima otvara novu eru razvoja modernog kineskog društva, što je i u središtu zanimanja gotovo 3.000 delegata na kongresu, a omogućiće Kini da uskoro postane i najmoćnija ekonomska sila na svetu.
Izvor: Jurica KERBLER/Novosti
