У самом срцу београдског “Врта добре наде” већ годинама стоји статуа једном псу. Ако сте икада посетили ово место знате да је реч о керуши Габи, а можда и да на споменику пише како је “њено срце било јаче од јагуара”. Али, ко је била Габи и због чега је заслужила овакав споменик?
Прича о керуши Габи по много чему подсећа на заплет неког филма. Да живимо у Холивуду, вероватно би до сада и постала звезда. Овако, о њој и њеној храбрости остаје да сведочи само споменик у “Врту добре наде”, као и понеко сећање.
Како је керуша Габи заслужила споменик?
Габи је била немачки овчар и тек са осам година старости је стигла у београдски зоолошки врт, након што ју је управи поклонио један искусни дресер паса. Тако је она постала чувар овог места и сваке вечери је са чуваром и још једним радником патролирала вртом.
Тако је било све до ноћи 22. јуна 1987. године, када је женка јагуара успела да искочи из свог кавеза и да дође готово до управне зграде. У томе ју је спречила баш Габи!
Чувар је касније причао да је керуша нагло застала, ослушнула, потпуно се укочила на неколико секунди и онда јурнула у мрак док је други пас, мужјак немачког овчара, уз цвиљење побегао. Убрзо се зачуло режање и лавеж и чувар је схватио да је у питању нека звер иако није могао да види тачно која. Отрчао је до телефона и позвао полицију.
До доласка патроле и тадашњег директора врта Вука Бојовића, Габи је спречавала звер да побегне и евентуално прескочи ограду која ју је раздвајала од уснулог града. Након њиховог доласка откривено је да је реч о женки јагуара која је, након више покушаја да се утера у кавез, на крају усмрћена.
Шта је после било?
Габи је пронађена полумртва, у једном ходнику у непосредној близини кавеза из ког је јагуар побегао.
Тешко повређеној Габи нимало није било лако да се опорави. Било је потребно много неге, љубави и пажње коју су са Габи делили сви запослени у врту, али и многобројни Београђани, јер се за њен подвиг прочуло. На крају, после многих бесаних ноћи, у зоо врту су могли да одахну – керуша је стала на ноге.
Габи је била тешко повређена, али је на крају извидала ране. Остала је почасни чувар врта још неку годину док није окончала свој животни век. Тачно на месту на коме се она сукобила са јагуаром и храбро одбранила Београђане и чувара до доласка интервентне екипе те давне 1987. године радници зоолошког врта су јој још за живота подигли споменик.
Извор: Историјски Забавник
