Четвртак, 12 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Друштво

Ковид мијења карактер људи: Млађи постају зловољнији, подложнији стресу и неповјерљивији

Журнал
Published: 2. октобар, 2022.
Share
Особа са маском, (Фото: Nebraska Medicine)
SHARE

Утицај пандемије ковида 19 је можда толико велики да мења карактер људи, показују резултати једног истраживања, објављени у часопису „Plos One“.

Особа са маском, (Фото: Nebraska Medicine)

Психолози претходно нису успевали да пронађу везу између колективних стресних догађаја, као што су удари урагана и земљотреси, и промене личности.

Међутим, испоставља се да нешто у вези са доживљеним губицима или просто дугом заморном социјалном изолацијом има утицаја.

„Млађи одрасли су постали зловољнији и подложнији стресу, мање расположени за сарадњу и неповерљивији и мање суздржани и одговорни“, наводе аутори студије на челу са професорком Ангелином Сатин са Медицинског колеџа на Државном универзитету Флорида.

Сатин је са колегама вршила процене личности 7.109 људи који су се пријавили за онлајн студију „Разумевање Америке“, што је више пута понављано у различито време пре и после пандемије.

Учесници су радили широко распрострањене тестове личности, којима се процењује пет карактеристика – неуротицизам, екстровертност, отвореност, срдачност и савесност.

Учесници старости од 18 до 109 година су тест радили уочи, на почетку и касније током пандемије, с просечно три теста по учеснику.

Током прве фазе пандемије (од марта до децембра 2020.) њихове личности су биле релативно стабилне, уз само мали пад када је реч о неуротицизму у поређењу с периодом пре пандемије. То би се могло приписати томе што ковид „даје разлог“ за осећања забринутости и смањује вероватноћу да људи сваљују кривицу на сопствену нарав, указали су аутори, пренео је Гардијан.

Амерички грађани који су остали без посла, усљед пандемије Ковид-19, (Фото: Associated Press)

Смањење неуротицизма више није регистровано током друге половине пандемије (2021-2022.), наводи се у студији, а заменио га је пад екстровертности, отворености, срдачности и савесности у поређењу с периодом пре пандемије.

Промене су биле око једне десетине стандардне девијације, што је еквивалентно величини флуктуације која се обично види током једне деценије живота.

Млађи одрасли су показали највеће промене, а код група старијих нису примећене значајне промене карактеристика.

Према ауторима, постоји тенденција да код млађих одраслих личност буде „савитљивија“ и пандемија је можда имала негативнији утицај на ову старосну групу.

„Иако је пандемија била стресна за све, пореметила је нормативне задатке млађих одраслих особа, као што је школа и прелазак у редове радне снаге и друштвеност и развијање пријатељстава“, рекла је Сатин. „Све је то на нивоу спекулација јер нисмо процењивали разлоге за промену, али ти поремећаји су можда имали већи утицај на млађе одрасле јер су ови задаци веома важни за ову старосну групу.“

Истражитељи ће наставити да надгледају ову групацију да би утврдили да ли је промена личности привремена или трајнија.

Извор: Данас

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Дејан Савић – човјек који је ватерполу одузео неизвјесност
Next Article Упиши студента и заради — Какво је високо образовање у Србији?

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Мирослав Здравковић: Решење проблема миграција у САД и Европи: уместо финансирања ратова у Украјини и на Блиском Истоку помоћ развоју Латинске Америке, Африке и Азије

Пише: Мирослав Здравковић Претходних дана појавили су се подаци о укупном износу помоћи САД-а Украјини…

By Журнал

Миодраг Павловић: Слепи краљ у изгнанству

Из васељенске ти престонице пишем. Стојим на прозору, ја царев гост и слушам жамор на…

By Журнал

Милош Милојевић: Трамп и Путин – игроказ или погодба?

Пише: Милош Милојевић Позорница: Аљаска, Сједињене Америчке Државе. Црњански би у Ембахадама сасвим извесно понешто…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Друштво

Балкан и технологија: Како интернет апликације мењају здравство и шта то значи за пацијенте

By Журнал
ДруштвоМозаикНасловна 6

Врховни суд САД поништио историјско право на абортус

By Журнал
ДруштвоПолитикаСТАВ

Стратегија Јужног крила

By Журнал
ДруштвоКултура

Протојереј Андреј Овчиников: Антоан де Сент Егзипери као хришћанин

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?