У понедељак, 26. септембра са почетком у 12 сати у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција прве (Г – Демографски преглед) и друге (Демократија–Ђуша) књиге Трећег тома Српске енциклопедије. Присутне госте поздравили су Његово преосвештенство Владика бачки Иринеј и градоначелник Новог Сада, господин Милош Вучевић. У име Матице српске, о пројекту Српске енциклопедије – који заједно реализују ова најстарија културна и научна установа у Срба, као и Српска академија наука и уметности, док је извршни издавач Завод за уџбенике – говорио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске који је уједно и председник Уређивачког одбора Српске енциклопедије. У име Српске академије наука и уметности присутнима се обратио академик Стеван Пилиповић, председник Огранка САНУ у Новом Саду. О Трећем тому Српске енциклопедији беседили су члан Уређивачког одбора, академик Славенко Терзић и проф. др Душан Драјић, доскорашњи члан овог одбора.
Владика бачки Иринеј истакао је да је Српска енциклопедија најзначајнији подухват у новијој српској издавачкој делатности. После свих лутања, заблуда и странпутица, када је све што је српско, нажалост, било заборављено и потискивано, сама појава Српске енциклопедије указује на то да у духовној борби за очување идентитета нашег народа, поред Цркве, Матица српска заузима најважније место.
Градоначелник Новог Сада, господин Милош Вучевић, рекао је да је поносан и почаствован што је Град Нови Сад укључен у пројекат од изузетног националног значаја, те је нагласио како верује да ће се, заједничким снагама интелектуалне елите и градске власти, подухват објављивања енциклопедије довести до краја, јер је Српска енциклопедија „српска књига над књигама“, као и наше огледало које остављамо потомцима.
Председник Матице српске проф. др Драган Станић нагласио је да је академик Чедомир Попов био она личност која је најзаслужнија за заснивањe овог капиталног пројекта. Још од 90-их година прошлог века врсни интелектуалци и руководиоци Матице српске и Српске академије наука и уметности увидели су огроман недостатак у националној енциклопедистици, али је, нажалост, до реализације њихове идеје (иако се интензивно радило на Азбучнику) прошло много времена до доношења Закона о Српској енциклопедији 2005. године, када се кренуло са конкретним активностима (идуће године формиран је Уређивачки одбор од 24 члана које су делегирали САНУ и Матица српска).
Академик Стеван Пилиповић истакао је да је Трећи том Српске енциклопедије показао да су одреднице које он садржи писане на изузетно високом нивоу, а неке од њих захтевају и посебно стручно ангажовање, као нпр. Други светски рат. Према његовом мишљењу, заступљене су одреднице о свим научним радницима, уметницима, историјским личностима и другим прегаоцима који су допринели развоју наше земље.
После прегледа историјског развоја енциклопедистике, академик Славенко Терзић истакао је да је посао главног и одговорног уредника Српске енциклопедије веома одговоран, како са организаторског, тако и са научног аспекта, док значајна одговорност лежи и на уредницима стручних редакција. Појава Српске енциклопедије, несумњиво, нагласио је академик Славенко Терзић, јесте најзначајнији пројекат у српској култури, те зато Српска енциклопедија заслужује не само поштовање и дивљење свих нас, него и непоколебљиву подршку државе у сваком погледу.
Проф. др Душан Драјић рекао је да је са посебном пажњом, поред своје Редакције за електротехнику, енергетику и информатику, пратио рад на одредницама из области машинства, саобраћаја, рударства, те природних наука. Описујући активности на седницама Уређивачког одбора чији је донедавно био члан, истакао је да се сваком питању приступало сериозно и савесно, те да су се сви укључени у рад енциклопедије потрудили да пронађу веродостојне и релевантне изворе за своје одреднице.
У препуној Свечаној сали Матице српске промоцији су присуствовали многи чланови Уређивачког одбора Српске енциклопедије, као и представници културних и научних институција, те органа власти.
Извор: www.maticasrpska.org.rs
