Кад је прије двадесетак година поч. Драган Кујовић донио најдемократскији закон о образовању, директори шавничких школа су се нашли у проблему.
Знали су колика им је цијена у народу и колику подршку уживају у колективима за чијег их руководиоца поставио комитет, локални или централни, свеједно.
Почели су бесомучно да запошљавају кадар са стране, углавном из Никшића. Наставници рођени и настањени на подручју општине нијесу се могли примаћи школама, иако су углавном имали и вишу школу и виши просјек од „кадра“ са стране. Већина њих је посао нашла у другим општинама и одселило се из Шавника. Тако смо добили путујуће наставнике.
Убрзо нам је инсталисан и путујући предсједник. По сопственом признању, незнавен и неинформисан, на чело јединог општинског секретаријата је довео приправника. Заједничким снагама општину су премрежили путујућим службеницима и намјештеницима, који о Шавнику једино знају гдје је општина.
За вријеме Шеховићевог мандата, сва три директора школа су долазила из Никшића. Њиховим трагом су пошле и остале општинске и републичке службе, тако да данас домицилно становништво чини апсолутну мањину међу запосленима у општини. Тако „сиромашни и неразвијени“Шавник храни око 250 породица из „богатог и развијеног“ Никшића. Вјероватно у нама путујући службеници виде егзотичне урођенике: „Ко ви је крив што живите у Шавнику?!“, чуо сам, не једном.
Е, сад смо, поред путујућег, мудрог руководства и њихових, углавном оданих службеника, добили и путујуће гласаче. Пошто су странке утврдиле да међу домицилним становништвом не уживају ни приближно довољну подршку, одлучиле су да нам, као ретардираним, доведу тутора са стране. Наравно, Никшићане. Очито, ми смо изгубили пословну способност и као такви не можемо самостално да изаберемо „своју“ власт.
Можда друго и не заслужујемо сем да се спрдају с нама. У општини гдје опозиција за више од четири године није била у стању да се једном огласи разумним обавјештењем, гдје опозициони одборници незаконито трошење пара одобравају са: „Браво предсједниче!“ и „Кад ћу ја/ми доћи на ред?“ можда и треба увести старатеља, макар он био колективни, из категорије коју су наши преци погледом ућуткивали.
Пише: Милија Ћеранић/Извор: Фејсбук
