Вијест да је на парламентарним изборима у Италији побиједила коалиција десних странака предвођених Ђорђом Мелони, сада већ будућом премијерком, глобалисти су дочекали са згражавањем, а антиглобалисти са еуфоријом.
Предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, која је још у свом инаугуралном говору најавила да би Европска унија морала већ једном да проговори језиком силе, још прије завршетка избора је упозорила Италијане на посљедице њиховог гласања које би било у супротности са „европским вриједностима“.
Али, за разлику од гусака које су својим гакањем спасиле стари Рим од Гала, Урсула фон дер Лајен је имала мање успјеха са десницом која је „изнутра“ освојила Италију. „Ханибал и Гали“ овога пута нијесу били ante portas, већ унутар зидина Вјечног града.
Сличан „алармни систем“ је издао Јиргена Хабермаса који је покушао да упозори своје земљаке на опаснот од једног „нацифашистичког“ предавања Петера Слотердијка. Изгледа да фон Лајенова ништа није научила из тог Хабермасовог горког искуства.
У међувремену, чујемо да је госпођа Мелони ублажила своју предизборну реторику, реториком великодушности побједника, што би могло утицати на сплашњавање почетне еуфорије антиглобалиста и присталица очувања вриједности националног, културног и вјерског идентитета европских народа.
Како год, православни хришћани остају једини прави и искрени десничари. Вјера у десницу је суштина православне вјерске културе. Вјерујући хришћани призивају уплив те деснице и радују се свакој њеној побједи. Само људи „са двије лијеве“, а такви су углавном политичари од којих зависи судбина цијелих народа, против су те деснице која је увијек и свакоме испружена.
Да отклонимо недоумицу стиховима псалмопојца: „Господе, Господе, погледај са Небеса и види и посјети виноград овај кога засади десница Твоја. (…) Господе, нећемо одступити од Тебе, оживи нас и име Твоје призиваћемо. Господе, Боже над војскама! Поврати нас, нека засја лице Твоје да се спасемо!“ (Пс 80, 14-15, 18-19)
Проф. др Душан Крцуновић
