Меморисање личних података у Немачкој крши европске правне норме – то је пресуда Европског суда правде. И то је добро, сматра новинар ДВ Марсел Фирстенау.
Дигитални масовни надзор без повода и образложења – уз масовно задржавање и меморисање информација није законита пракса, одлучио је Европски суд правде. Браво! То значи да је надгледање укупне електронске комуникације, које је планирано и до сада само одгађано, од сада – илегално.
Сви који се томе радују знају и то да остаје опасност тајног праћења телефонских разговора и електронске комуникације. Опасност је само смањена. И даље се препоручује опрез, јер безбедносне службе из земље и иностранства никада неће седети скрштених руку.
То нико не очекује од полиције и тајних служби, али оне се морају придржавати закона. Очекује се да предухитре терористичке нападе, да спрече трговину дрогом и сексуално насиље. Све је то могуће и без насумичног, масовног меморисања приватних података. У мудрој и одмереној пресуди Европског суда пише и како се то постиже.
Према пресуди државе чланице Европске уније могли би створити правне норме које „предвиђају циљано меморисање података и/или тренутно обезбеђивање података као и опште меморисање ИП-адреса без разлике.“ ИП је скраћеница за интернет-протокол и поједностављено речено представља адресу рачунара.
Под генералном сумњом? Не, хвала!
На основу таквих електронских адреса, полиција и тајне службе покушавају да идентификују сумњива лица или да спрече злочине. У пресуди је наведено како се то ради на легалан начин – то мора да се одвија „уз стриктно поштовање принципа пропорционалности“. Становништво не сме више бити изложено генералној сумњи. Мора да постоји почетна сумња против конкретне особе. Тек када судија да зелено светло, онда се сви подаци у вези са осумњиченим могу меморисати.
Сада ће немачка влада морати да изради нацрт закона, да би испунила све наведене одредбе из пресуде Европског суда. То на први поглед неће бити лако, јер социјалдемократе на једној и либерали и Зелени на другој страни имају различита схватања те материје.
Социјалдемократе одавно нису гаранти људских права
Социјалдемократска партија Немачке је у коалицији с демохришћанима Ангеле Меркел олако следила неумерене захтеве конзервативаца у области безбедности. После исламистичких терористичких напада на Њујорк 11. септембра 2001. и „глобалног рата против тероризма“ које су потом прогласиле Сједињене Америчке Државе, људска и грађанска права су драстично ограничена и у Немачкој.
Најнижа тачка до које се стигло била је реформа законске регулативе за Савезну обавештајну службу (БНД), која је легализовала наџирање и праћење комуникације на интернету широм света. До тада је то била илегална пракса коју је БНД спроводио у сарадњи с америчком Националном безбедносном агенцијом (НСА), а то смо сазнали само зато јер је то самопожртвовано открио амерички узбуњивач Едвард Сноуден. То што он ни у Немачкој, ни у другим демократским земљама није добио политички азил и тиме заштиту од правосудног прогона у САД, јесте доказ беде западног света. Он је стога морао да побегне у Русију, у земљу ратног хушкача Владимира Путина.
Сноудена ће обрадовати пресуда
На срећу, као сада на Европски суд, човек се могао ослонити и на немачки Савезни уставни суд који је оборио и немогући закон о БНД-у. Ни нова Влада коју сачињава такозвана семафорска коалиција неће моћи само да препакује стари правни садржај у нову форму, јер то неће имати шансу да прође.
То би требало да гарантују Зелени и либерали. И једна и друга партија одвајкада заступају либералнију политику у области безбедности. Док су били у опозицији нису могли спречити закон о БНД-у – али сада су заједно са социјалдемократама на власти.
Још у коалиционом уговору, тројка на власти обавезала се да ће пронаћи правно чисто решење и да ће надзирање, чување и меморисање личних података грађана регулисати тако, „да ће подаци моћи да буду сакупљани и чувани у складу са законом, поводом и уз судски налог“. То је јасно речено, а у светлу најновије пресуде Европског суда, сада ће морати брзо да се пређе с речи на дела.
Извор: Дојче Веле
