Да би се добио посао некада се прво морало постати члан партије. Најприје црвена књижица потом дактилограф, куцање решења, дјеловодни број, потпис, печат. То је био редослед и пут којим се иде.
Све је више државних институција изнад којих виси огласна табла с натписом “У квару. Не ради”
Све нестрпљивије народ пита: Зашто не ради?
Партије упорно поручују: Прорадиће када државом буду управљали наши кадрови!
Да би се добио посао некада се прво морало постати члан партије. Најприје црвена књижица потом дактилограф, куцање решења, дјеловодни број, потпис, печат. То је био редослед и пут којим се иде.
Када је конкурисао за први посао један мој драги и поштовани Цетињанин на првом партијском састанку јавио се за дискусију под тачком разно. Старији партијски другови су гледали веома позитивно на дискусије, поготово када би у њима узели учешћа новопримљени чланови. Знајући то мој друг надалеко чувен по бистроумности и духовитости јавио се за ријеч када је, као што рекох, на ред дошла тачка разно. Устао је и саопштио да сматра како је на партијској застави мало алата. Нијесу довољни срп и чекић. Заставу треба допунити француским кључем и шрафцигером. Знали су га као великог шаљивџију. На партијске састанке га више позивали нијесу. Било је то прије више од пола вијека. Тек се сада види какав је он визионар био.
У последњих десетак година стари партијски алати су замијењени новим. Срп и чекић су испали из моде. Потрошени су као симболи. На сцену су ступили француски кључ и шафцигер. За инсталирање енормног броја својих кадрова у државним институцијама партије су прибјегле француским кључевима и шрафцигерима. Француским кључем се притежу матице на фотељама да се не би расклимале од силног врћења различитих партијских гузица. Шрафцигерима се са фотеља брзо одврћу стари кадрови и још брже зашарафљују нови партијски кадрови.
Чудно је да у том великом послу нигдје никад ништа не зашкрипи. Стари се кадрови брзо и лако скидају са функција. Нови се још лакше на њима намонтирају. Што мислите зашто?
Зато што су сви партијски кадрови и стари и нови, подмазани машћу. Када се каже власт је маст не мисли се само да ће они који дођу на власт омастити прсте. Мисли се и на оне који не би могли ни доћи на власт да нијесу добро подмазани вазелинском машћу. Вазелин нам је ушао у све политичке анале. О моћној масти која се користи у службено-каријеристичке сврхе многе су се пјесме испјевале, приче се исписале, вицеви препричали, карикатуре исцртале.
Све партије обилују типовима способним да се захваљујући сопственим вазелинским мастима без икаквог шума увучу у најситније друштвене пукотине. Нико и не примијети одакле су се ту створили.
Те пукотине се од скора називају функцијама по дубини. Током последње двије, три промјене састава црногорских влада, по дубини је ушарафљено толико партијских кадрова да би било која државна машинерија осим ове црногорске од њих зашкрипала. Партије тврде да код њих и код њихових кадрова ништа не може да зашкрипи.
Можда су и у праву. Уз срп и чекић се требало ознојити. Уз француски кључ, шрафцигер и вазелинску маст све иде лако.
Када народ постане свјестан да су нови партијски алати главни кривац што нам је држава у квару, држава ће нам се претворити у руину.
Ранко Рајковић
