Преспавајмо ових неколико ноћи и оставимо на миру часног старца који је из „пензије“ позван да умири све наше организационе и институционалне тензије. Толико је доброг донио, а толико нам је противник синоћ био у атипичном трансу – да о свему треба размислити прије осуде и „вјешала“ за Карија.

Молим вас, само нека преспава. Не једну него неколико ноћи. Бар онолико ноћи, ако их се сјећате, колико нијесмо могли да спавамо од радости које нам је приређивао Светислав Пешћић. И бар онолико колико ова туга заслужује минута ћутања. Дајте, дакле да прећутимо ово разочарење како пристоји.
Погледајте како се и колико се радују Италијани! Као да су прваци свијета. Зашто? Зато сто су побједили Пешићеву екипу. Уфф… ти Италијани имају нешто, зезнуто код себе. Неку посебну петљу да зауставе најбоље у налету. Сјећате се фудбалског Мундијала 82 године и Паола Росија који је стопирао Сократеса, Зика, Фалкаоа? Још имам ноћне море од те дрскости и светогрђа! Тада Роси, а синоћ италијански селектор Ђакомо Поцеко. Изузетан, невиђен гест када је напустио спортско поприште и тако, жртвујући себе, уз типичан италијански емотивни патос, дао крила својима на терену и оном момку са Сардиније који нам је убацио безброј тројки!
Преспавајмо ових неколико ноћи и оставимо на миру часног старца који је из „пензије“ позван да умири све наше организационе и институционалне тензије. Толико је доброг донио, а толико нам је противник синоћ био у атипичном трансу – да о свему треба размислити прије осуде и „вјешала“ за Карија.
Италијани су синоћ имали крила, а Србима су, висе пута доказана и размахана крила била натопљена неком тежином, за коју није крив Кари Пешић.
Па прије само 10 дана, у важној утакмици за обје екипе побједио је Грчку и вратио нас већ утопљене из бунара безнађа. Ако сад кренемо да разапињемо истог тог човјека – па какви смо ми то људи?
Милија Тодоровић
