Da li Srbi vole košarku iz istog razloga zbog kojeg Česi vole pivo – zato što su stvarno najbolji? Ili je reč samo u priči koja kao kod „Hemingveja“ prolazi kod određenog broja ljudi (i reprezentacija)?
U Pragu se pije pivo. Ako naručite veliko, budite spremni da vam konobar skoro pa baci na sto litarsku kriglu. Kažu da Česi najviše u Evropi, po glavi stanovnika popiju piva. Vole. „Ne vole oni pivo, oni vole da pobeđuju“, tj. da piju najbolje pivo, rekao bi neki češki pivski Nikola Jokić. Gastronomska ponuda Praga je izuzetna. Pod uslovom da hranu i piće ne tražite posle ponoći (posle pobeda reprezentacije Srbije) mada i tu ima izuzetaka. Češkoj je turizam jedan od glavnih prihoda – 2019. godine osam miliona ljudi posetilo je ovu zemlju, tek nešto veću od Srbije. Korona je tu napravila veliki problem, odvratila je devet od deset gostiju u 2020. i 2021, ali se već ove godine turisti vraćaju u Prag. U prva četiri meseca ove godine ovde je bilo već 2,8 miliona ljudi.
Srba, i uopšte ljudi sa prostora države čiji je glavni grad Beograd, posebno u ugostiteljstvu mnogo je u Pragu. Sportu naklonjeni turista sa ovih prostora lako će pronaći pivnicu u kojoj je osnovan splitski Hajduk ili restoran „Delije“, a teško ćete u kom god hotelu da odsednete da ne naiđete na nekog Srbina na recepciji ili Makedonca vozača. Broj Srba turista u Pragu uvećao se za nekoliko hiljada ovog septembra zbog košarke.
Pivo i knedličke
Hoće Kalinić i ostali naši reprezentativci slobodan dan da bi i oni uživali u praškoj gastronomiji, selektor Pešić je tu tvrda srca, ali po onome što smo videli na parketu 02 dvorane u Pragu nikakvih nesporazuma tu nema. Sve izgleda tako da čak vraća sećanje na Istanbul pre 21 godine i verovatno najveću dominaciju jedne ekipe na košarkaškim evropskim prvenstvima od Rima 1991 godine. Neko će reći da je naša grupa bila mnogo slabija od drugih, neko da su se naši rivali fokusirali na druge protivnike u grupi jer nije bilo racionalno uložiti sve snage na meč koji je svakako teško dobiti, ali opet ono što smo videli na terenu za sada je impresivno.
Baš kao praška piva i ponuda hrane. Zbog silnih turista, u Pragu je, osim čeških kolenica, kobasica i knedlički, možete probati i najbolje američke burgere, vijetnamske rakove ili indijske baterčikene. Indijaca je danas u Pragu skoro kao pre korone, Amerikanaca je manje zbog rata u Ukrajini (Češka s one strane bare deluje kao vrlo blizu), a Rusa kojih je nekada bilo mnogo sada skoro da i nema. Uostalom, ukrajinske zastave i transparentni podrške ovoj zemlji dominiraju praškim tornjevima i viđenijim zgradama
Sve je do toga kako se neka priča ispriča, bilo da je reč o ratu u Ukrajini, o košarci na ovom Evropskom prvenstvu ili češkim kafanama. Tako, postoji prelepo mesto na samoj obali Vltave s pogledom na Karlov most i odličnim točenim pivom u litarskim kriglama, gde nije uopšte problem naći slobodan sto. A postoji, 500 metara dalje, u jednoj od ulica u Starom gradu i bar „Hemingvej“, gde se na sto čeka u redu ispred lokala.
Tajna Hemingveja
U čemu je tajna „Hemingveja“? „Hemingvej“ je antikafana, bar za čoveka sa dobrim stažom u onome što Srbi smatraju kafanama. A kao što reče Jokić, ili neko drugi, mi u košarci i u kafanskom životu volimo da pobeđujemo. Elem, kada uspete da uđete u „Hemingvej“, dobijete uputstvo za ponašanje u kafani, to jest u tom luksuznom baru. Tu piše prvo na češkom, a onda i na engleskom da svi razumeju, da svaki gost mora da sedi, da ne sme da pomera stolice ili ne daj bože spaja stolove, da ne sme da priča glasno, da mora da priča ljubazno i ne koristi ružne reči, da slučajno ne počinje razgovor sa drugim gostima – mora da poštuje njihovu privatnost – da ne puši, da prvo pita konobara ako i slučajno pomisli da nekom pošalje piće…
Toga svega nema, ali ima nekoliko stotina vrsta ruma, nešto manje, ali svakako impresivan broj, različitih vrsta viskija, apsinta, čak dvadeset vrsta rakija uključujući i šljivovicu, istina češku, Jelinikovu.
Ako je to dovoljan razlog da od stotina sjajnih pabova i barova izaberete ovaj, izvolite: dođete, čekate, uđete, sedite, tiho razgovarate, gledate fotografije Hemingveja i pijete skupe koktele ili rum iz Trinidada i Tobaga. Redovi ispred pokazuju da jeste: priča koja prati „Hemingveja“ u Pragu je pobedila. Kao što pobeđuju i stvarno dobre priče o kafanama sa odličnim tartar biftecima, „praškim baštama“, tikamasalama i „Džimi Hendriks burgerima“.
Berlinski raspored
Srbija je pobeđivala u Pragu tako ubedljivo da se čini da je spojila oboje. I realni kvalitet i priču o sebi kao prvom ili bar jednom od tri favorita Evropskog prvenstva. Uostalom, uspeh je bio kad protivnik sa 15 smanji na 7 poena razlike. Ali onda Pešić na klupi pogledom pronađe Micića i Jokića i sa njihovim povratkom u igru sve se vrati na staro.
Da li Srbi vole košarku iz istog razloga zbog kojeg Česi vole pivo – zato što su stvarno najbolji? Ili je reč samo u priči koja kao kod „Hemingveja“ prolazi kod određenog broja ljudi (i reprezentacija)?
Da je tačan odgovor ovaj prvi potvrđivaćemo, nadamo se, već u nedelju protiv Italije, zatim u sredu protiv Francuske, pa u petak protiv Slovenije i naposletku, u nedelju protiv Grčke.
Gorislav Papić
Izvor: RTS OKO
