Албанија је прекинула дипломатске односе са Ираном и наредила службеницима амбасаде Исламске Републике да у наредна 24 часа напусте Тирану. Односи две државе годинама су оптерећени присуством припадника иранских дисидената у Драчу, који су пре две године били наводна мета Техерана. Сајбер напади на албанске институције покренули нову кризу у односима.
Албанија је, после дуге истраге, оптужила Иран да стоји иза серије сајбер напада на јавне службе и институције, након чега је премијер Еди Рама саопштио да Тирана прекида дипломатске односе са Техераном и наложио дипломатама из те државе да у наредна 24 часа напусте албанску престоницу.
„Влада је одлучила да оконча дипломатске односе са Исламском Републиком Иран. Одлука на снагу ступа одмах“, рекао је Рама, објашњавајући да „драстична одлука одговара тежини претње коју је представљао сајбер напад.“
Албанске институције су, средином јула, биле мета жестоког сајбер напада после којег су недељу дана остале паралисане бројне државне институције. Неколико америчких компанија које се баве дигиталном безбедношћу, укључујући и „Мандијант“, са „приличном сигурношћу“ су за кривце означили иранске хакере, који су желели да спрече конференцију контроверзне дисидентске организације Муџахедин-е Калк.
Оптужбе су, како су навели, биле засноване на чињеници да се напад временски подударио са одржавањем конференције, садржајем порука у којима су хакери преузели одговорност за напад, те кодовима који су употребљени да циљају кориснике који говоре фарси и арапски језик.
Албанија је, пре две године, због наводних планова за напад на базу организације Муџахедин-е Калк код Драча, већ прогнала двојицу иранских дипломата, што је ионако лоше односе две државе свело на најнижи могући ниво.
Спор Тиране и Техерана почео је када је 2011. године, тадашњи премијер Саљи Бериша у жељи да удовољи Американцима, прихватио да код Драча смести неколико стотина припадника ове организације, коју Иран сматра одговорном за издају и смрт најмање 12.000 војника.
Односи су додатно заоштрени крајем јануара, када су позиве на убиство иранског врховног вође, ајатолаха Алија Хамнеија, емитовале телевизије. Неколико сати касније, одговорност за напад приписана је хакерима, симпатизерима отпадничке организације Муџахедин-е Калк (МеК).
Упад у строго контролисани етар у први је план, после много година, избацио организацију чији су се припадници после низа сукоба са челницима Исламске Републике расули широм света, те главну базу, уз помоћ Американаца, успоставили у прилично тајанственом комплексу који је пре десетак година никао недалеко од Драча.
Од Техерана до Драча
Револуционари, издајници, терористи и савезници – организација Муџахедин-е Калк је за неколико деценија и уз силне контроверзе прошла пут од „врха копља Исламске револуције“ у Ирану, преко контроверзних успутних станица у Ираку, до изгнанства у Албанији.
Након серије договора америчких дипломата са владама Саљија Берише и Едија Раме, око 3.000 Иранаца, припадника Муџахедин-е Калка, на албанској обали Јадранског мора нашло је своје уточиште, и у Драчу начинило центар за „сајбер рат“ против Исламске Републике Иран.
Серија догађаја последњих година, укључујући протеривање иранских дипломата и прилично магловите оптужбе о планирању напада на ово седиште иранских дисидената, драматично je покварилa односе Техерана и Тиране, па је Али Хамнеи, почетком 2020. године, Албанију назвао „малом, али злом европском државом у којој амерички елементи сарађују са иранским издајницима и кују планове против Исламске Републике“.
У целу причу су, некако, упредени шверц дроге и људи, али и турски мафијаши, чија веза са Ираном никада није расветљена, а на листи учесника овог шпијунско-политичког трилера, повремено су се појављивали и највиши званичници администрације у Вашингтону, укључујући Џона Болтона, Мајка Помпеа и Рудија Ђулијанија, у чијим су се магловитим визијама будућности света управо челници Муџахедин-е Калка појављивали као будући лидери Ирана.
Револуционари, издајници, терористи и савезници – организација Муџахедин-е Калк (Народни муџахедини Ирана), за неколико деценија и уз силне контроверзе, прошла је пут од врха копља Исламске револуције до изгнанства у Албанији, уз пар контроверзних успутних станица у Ираку.
Осуђени су на живот у егзилу јер их власти у Техерану терете за смрт 12.000 људи, који су страдали у акцијама које су припадници Муџахедин-е Калка, после прогона из Ирана почетком осамдесетих година, организовали прво у сарадњи са режимом Садама Хусеина, а затим Американцима и наводно Израелцима. Челници ове организације пак тврде да је у њиховим упадима страдало више од 50.000 Иранаца.
На концу сложеног пута су, у недостатку каквих бољих опција, уточиште потражили у Албанији, која од привременог смештаја постала перманентни дом за око 3.000 Иранаца. Они су се у Драчу, на обали Јадранског мора, скрасили после озбиљне дипломатско-правне гимнастике у Вашингтону и серије договора америчких дипломата са владама Саљија Берише и Едија Раме. Одатле воде „сајбер рат“ против Исламске Републике Иран.
Извор: РТС
