Инспирација за филм „Е.Т.“ Стивену Спилбергу дошла је кад је имао 15 година. Првобитно се требало звати „Одрастање“ те обухватати осећај изолованости коју је редитељ осећао као Јеврејин у Аризони након развода својих родитеља.
Тај осећај изолованости додељен је симпатичном ванземаљцу много година касније када је Спилберг упознао Мелису Матисон која је написала сценарио за филм.
2. Дру Баримор добила улогу јер је лагала
Дру Баримор је захваљујући филму постала звезда, а улогу Герти која помаже Е.Т.-ју да се врати кући добила је захваљујући својим лажима.
Шестогодишња девојчица наводно је лагала Спилбергу на аудицији да није глумица већ бубњарка панк групе по имену „Пурпле Пеопле Еатерс“ („Љубичасти гутачи људи) која пуни стадионе сваке вечери. Спилберг је у очигледној лажи открио живописну машту и одмах одлучио да јој да улогу.
3. Главна улога додељена је због суза
Спилберг се највише намучио бирајући глумца за најважнију дечју улогу у филму – Е.Т.-јевог пријатеља Елиота. По препоруци филмских колега на аудицију је дошао Хенри Томас, који је већ имао озбиљног глумачког искуства.
Уместо читања сценарија, Хенрију је речено да мора да импровизује сцену с владиним агентом који покушава да му отме ванземаљског пријатеља. У срцепарајућој сцени, Томас је на крају заплакао и тако добио главну улогу.
4. Творце Е.Т.-јевог лика надахнуле су слика и фотографије
Спилберг је запослио стручњака за визуелне ефекте Kарла Рамбалдија, који је радио на „Елијену“ и „Блиским сусретима треће врсте“, да створи симпатичног ванземаљца с којим људи могу саосећати.
Прва инспирација била му је слика Women of Delta из „Академије лепих уметности“ у Болоњи, као и фотографије људи који су живели током Велике депресије, а подразумевала је биће кратких ногу, дугог врата и великих очију. Рамбалди је направио Е.Т.-ја из глине и одмах одушевио редитеља.
5. Дру Баримор мислила је да глуми с правим ванземаљцем
Спилберг је желео да Е.Т. изгледа што је реалније могуће, па су се у костиму измењивала чак три глумца. Уз то је направљена аниматроничка лутка с компликованим системом за управљање оног времена који је екипи иза камере стварала велике проблеме.
Поврх свега, Спилберг је затражио све глумце да се односе према лутки као према живом бићу, а Дру Баримор је уверио да глуми с правим ванземаљцем. У сцени кад Е.Т. умире, Дру показује праву емоцију јер стварно мисли да му је дошао крај.
6. Kултна сцена је (готово) стварна
Kултна сцена у којој Томас и Е.Т. лете у бициклу преко пуног месеца, а која се налазила на плакату филма заиста је стварна. Односно стварна је позадина преко које је у постпродукцији визуелним ефектима додат лик дечака и његовог пријатеља.
7. Филм је добио овације на филмском фестивалу у Kану
Е.Т. је приказан на филмском фестивалу у Kану 1982. године, а публика је пред крај филма устала из својих столица и аплаудирала му 15 минута. Овације су поновљене пошто се филм завршио и тада су сви знали да у рукама имају невероватан хит.
8. Слаткишима је порасла продаја због филма
Да би привукао ванземаљца у свој дом, Елиот нуди Е.Т.-ја слаткишима Reese’s Pieces који садрже путер од кикирикија компаније Hershey. Две недеље након појављивања филма у биоскопима продаја тих слаткиша повећала се за 65 одсто.
9. Спилберг је оптужен за крађу
Након великог успеха филма, индијски редитељ Сатјаџит Рај је оптужио Спилберга за плагијат, односно да је узео идеју за причу из његовог сценарија The Alien који је написао још 1967. године, а који је Columbia Pictures требало да сними још у седамдесетим годинама прошлог века. Спилберг се бранио да је ишао у средњу школу кад је дотични сценарио кружио Холивудом, па против њега никада нису предузете никакве правне акције.
10. Е.Т. је требало да има наставак
Стивен Спилберг и Мелиса Матисон осмислили су оквирну причу за наставак филма по имену Е.Т. II: Nocturnal Fears. У кратком опису другог дела, који је написан на десет страница, Елиота и његове пријатеље отели су мутирани ванземаљци на челу са злочестим вођом Kорелом, па они покушавају да нађу свој пут кући. Ипак, Спилберг је одлучио да не ради наставак, јер би тако оскрнавио оригинал.
Извор: Задовољна.хр
