Poslednji predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov preminuo je u 92. godini. Gorbačov je pokušao da reformiše Komunističku partiju čiji je bio generalni sekretar, ali mu to nije pošlo za rukom. Verovao je da SSSR može da opstane, pa ipak, suprotno njegovim naporima, svih 15 članica saveza je u samo nekoliko meseci proglasilo nezavisnost.
Gorbačov je rođen 2. marta 1931. godine u mestu Privoljnoje blizu Stavropolja u južnoj Rusiji. Bio je osmi i poslednji vođa Sovjetskog Saveza, i generalni sekretar Komunističke partije Sovjetskog Saveza od 1985. do 1991. Takođe je bio šef države od 1988. do 1991. godine.
Nakon smrti Konstantina Černjenka, Mihail Gorbačov je izabran za Generalnog sekretara Komunističke partije Sovjetskog Saveza 11. marta 1985. Postao je prvi lider partije koji je rođen nakon Ruske revolucije 1917. godine.
Njegov pokušaj reformi je doveo do kraja Hladnog rata, ali je takođe doveo i do kraja političke vlasti Komunističke partije Sovjetskog Saveza (KPSS) i do raspada Sovjetskog Saveza.
Zbog unutrašnje političke, ekonomske i etničke dezintegracije i nakon napora Gorbačova da reformiše sovjetski politički i ekonomski sistem jedna od najsnažnijih svetskih sila našla se na pragu kolapsa.
Nakon povlačenja iz politike osnovao je Međunarodnu fondaciju za društveno-ekonomska i politička istraživanja (Gorbačov fondacija), Međunarodni zeleni krst, osnovao je i Forum za novu politiku i bio jedan od inicijatora stvaranja Foruma dobitnika Nobelove nagrade za mir, koju je i sam dobio.
Pokušao da popravi odnose Moskve sa Zapadom
U međunarodnoj politici Gorbačov je želeo da poboljša odnose i trgovinu sa Zapadom. Uspostavio je bliske odnose sa nekoliko zapadnih lidera, kao što je Margaret Tačer – koja je izjavila: Volim gospodina Gorbačova, možemo zajedno da radimo poslove – kancelarom Zapadne Nemačke Helmutom Kolom i američkim predsednikom Ronaldom Reganom.
Gorbačov i Regan su se sastali u Rejkjaviku da bi razgovarali o smanjenju nuklearnog oružja srednjeg dometa u Evropi. Ovo je dovelo do potpisivanja Sporazuma o nuklearnim raketama srednjeg dometa 1987.
Februara 1988, Gorbačov je objavio povlačenje sovjetskih snaga iz Avganistana. Povlačenje se završilo sledeće godine, iako se građanski rat nastavio. Procenjeno je da je 15.000 Sovjeta ubijeno u sukobu između 1979. i 1989.
Takođe, tokom 1988, Gorbačov je objavio da će Sovjetski Savez napustiti Brežnjevljevu doktrinu i dozvoliti narodima Istočnog bloka da sami izaberu svoju unutrašnju politiku. Ovo se pokazalo kao najradikalnije dostignuće Gorbačovljeve reforme spoljašnje politike, koju je portparol njegovog ministra spoljnih poslova nazvao „Sinatrina doktrina“.
Napuštanje Brežnjevljeve doktrine je dovelo do niza revolucija u istočnoj Evropi tokom 1989, u kojima je srušen komunizam. Sa izuzetkom Rumunije, pobune protiv prosovjetskih režima su bile mirne.
Nestanak sovjetske prevlasti širom istočne Evrope je okončalo Hladni rat i za ovo je Gorbačov nagrađen Nobelovom nagradom za mir 15. oktobra 1990.
Pokrenuo „perestrojku“
U pokušaju da okonča „eru stagnacije“, Gorbačov je pokrenuo „perestrojku“, polititički pokret za reformu unutar Komunističke partije Sovjetskog Saveza koji je osmišljen da podstakne ekonomiju. U početku, program je 1985. godine vidno revitalizovao SSSR, ali je supersila i dalje bila zahvaćena trkom u naoružanju i godinama lošeg upravljanja.
Jedinstvo 15 sovjetskih republika, ono što je činilo snagu komunističkog režima, brzo se raspadalo. Region Kavkaza se prvi pobunio protiv Moskve, a ubrzo su mu se pridružile i baltičke zemlje.
Estonija je 1988. godine bila prva sovjetska republika koja je od Moskve proglasila državni suverenitet, Moskva je pokušala da umiri demonstacije, ali u tome nije uspela i Litvanija je potom postala prva republika koja se zvanično odvojila od SSSR, proglasivši svoju nezavisnost aktom od 11. marta 1990. godine.
Kobni udarac, međutim, usledio je 19. avgusta 1991. kada su se Sovjeti probudili iz vest da osmi i poslednji vođa Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov nije u stanju da vlada iz zdravstvenih razloga. Nakon najave, tenkovi su ušli u Moskvu, javni skupovi su zabranjeni, a proreformske novine ugašene.
Odmah je formiran Komitet za vanredno stanje u nadi da će spasiti zemlju od potapanja u „haos i anarhiju“, ali je njegova vladavina pala u roku od dva dana, što se pokazalo kao katalizator dugog niza događaja koji će uskoro okončati Sovjetski Savez.
Boris Jeljcin, predsednik Ruske Federacije u okviru SSSR, izašao je kao pobednik, dok se Gorbačov vratio slabiji nego ikad. Dana 8. decembra 1991. u pokušaju da međusobno priznaju nezavisnost, lideri tri osnivača i največih republika proglasili su da Sovjetski Savez više ne postoji i potpisali Zajednicu nezavisnih država.
Ubrzo ih je pratilo još 11 republika, a Gorbačov je morao prvo da se povuče kao lider Komunističke partije pošto je ona praktično prestala sa radom, a zatim da podnese ostavku na funkciju predsednika. Već 26. decembra 1991 – dan nakon što je Gorbačov odstupio i sovjetska crvena zastava zamenjena ruskom trobojkom – SSSR je formalno raspušten. Svih 15 republika bivšeg SSSR steklo je nezavisnost u narednim mesecima.
Izvor: www.euronews.rs
