Понедељак, 15 јун 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
МозаикНасловна 1

Анамнеза монтенегринске пнеумопатологије

Журнал
Published: 18. август, 2022.
Share
SHARE
Kада се неки лудак залети чекићем на Микеланђелову скулптуру и одломи јој прст на нози, или када се неки лудак с кантом фарбе обруши на Леонардову слику, онда обично заврши у затвору или душевној болници. Код нас „интелектуални онанисти“, како их назива Андреј Кончаловски, за наступе иживљавања путем вербалног насиља, шовинизма и бласфемије добијају државне награде
14. септембра 1991. италијански умjетник Piero Cannata успио је да у галерију Академије унесе мали чекић којим је поломио дио ножног прста на лијевој нози славне Микеланђелове скулптуре. Посјетиоци музеја успјели су да задрже нападача док полиција није стигла. На питање зашто је то учионио Cannata  је изјавио да га је замолио модел ренесансног уметника Паола Веронесе, који је био оштар Микеланђелов противник.

Први симптоми једне болести чији би пригодан назив могао бити „монтенегринска пнеумопатологија“ – уз напомену да је израз „пнеу­мо­па­тологија“ сковао гласовити њемачки философ Фридрих Вилхелм Јозеф фон Шелинг – почели су да се појављују у вријеме разарања Његошеве цркве и гроба на Ловћену.

Нулти пацијент пошасти монтенегринске пнеумопатологије могао би се сматрати некадашњи црногорски функци­онер Блажо Јовановић, који је у наступу идеолошког бунила изјавио: „Дати право тумачење Његоша значи исто тако одлучно одстранити све оне вјештачке наслаге митске и национално-романтичарске апотеозе“. Ова изјава која је имала снагу директиве, убрзо је постала у дословном смислу „вирална“, речено савременим језиком. Након нешто дужег периода инкубације, по дух летална инфекција монтенегринске пнеумопатологије почела је да се шири у виду „нових читања“ Његоша.

Анамнезом историје наведене болести утврђено је да су њеном ширењу погодовали социо-политички услови настали са почетком распада соци­јалистичке Југославије. Прво жариште појавило се почетком осамдесетих година прошлог вијека, тачније орвеловске 1984. године када је сарајевска учитељица Мубера Мујагић, на скупу у организацији писаца Сарајева на ком се расправљало о измјенама  школског програма, изнијела предлог да се Његошев Горски вијенац и Мажуранићева Смрт Смаил-аге Ченгића одстране из наставног плана и програма. Према њеној арументацији, та дјела би могла „изазвати националну нетрпељивост“.

Након крвавог распада Југославије, колонијални намјесник у Босни и Херцеговини, Карлос Вестендорп, 1998. године „прекраћује“ расправу о Његошевој подобности и доноси одлуку о истрази Његошевих дјела из шко­лс­­­­ких уџ­беника у новонасталој колонији. У сарајвском (де)формативном контексту је и поникао потоњи добитник Трина­ес­то­јулске награде за „књижевност“ који је у свом наступу пнеумопатологије – са симптоматологијом rabies virusa који изазива болест у народу познату као „бјеснило“ – за највећег пјесника српског језика и највећег пјесника српства (и још приде Ива Андрића), написао све оне гадости, настојећи да разбије „монолит“ Његошеве величине канонског пјесника и мислиоца, на шта треба да будемо „толерантни“ у име „плурализма“, како ових дана грозничаво апелује Министарка (хм, mini starlet) културе и медија.

Узгред, иако то није узгред, када се неки лудак залети чекићем на Микеланђелову скулптуру и одломи јој прст на нози, или када се неки лудак с кантом фарбе обруши на Леонардову слику, онда обично заврши у затвору или душевној болници. Код нас „интелектуални онанисти“, како их назива Андреј Кончаловски, за наступе иживљавања путем вербалног насиља, шовинизма и бласфемије добијају државне награде.

У истом том (де)формативном контексту који је погодовао развоју монтенегринске пнеумопатологије, настаје и одиграва се бласфемични позоришни комад „Секс у Горском вијенцу“, аутора Михаила Радојичића, званог Шок, на чије еротопатско „ново читање“ Његоша као да се надовезао поменути „тринаестојулац“, а прије њега и поједини универзитетски професори из Никшића.

Након ове кратке анамнезе и дијагнозе монтенегринске пнеумопатологије, слиједи прогноза. Али, прогноза је незахвална. Истини за вољу, процес ширења овог патолошког стања је заустављен и изолован на спорадичне појединачне случајеве, добрим дијелом и проглашењем 13. новембра, Његошевог рођендана, државним празником културе, „Његошевим даном“.

Но, Црној Гори неће синути Његошев дан прије него што на Ловћену поново не осване Његошева завјетна црквица (било испред или изнад маузолеја „маестра из Хрватске“ као споменик из тоталитарног времена), када бисмо о црногорском друштвеном, политичком, медијском и културном простору могли чути и оно sine morbo.

др Душан Крцуновић

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Како су „вагнеровци” намамили амерички „химарс”
Next Article Ђокић: Србија између двије пропаганде

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Зашто се жури са Косовом?

Позадина журбе је потреба Запада да начини било какав политички корак који би тамошњој јавности…

By Журнал

Милош Милојевић: Прилог за историју злоупотребе правосуђа

Пише: Милош Милојевић Трамп пред судом Поједини правни стручњаци, међу њима и умерени Џонатан Тарли…

By Журнал

Предузимљива браћа која су производила међународне афере: Позови Огњановиће ради опијума

Браћа Огњановић су од произвођача сирева постали водећи прерађивачи сировог опијума у Југославији тридесетих година…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Мозаик

Гас за рубљу

By Журнал
Мозаик

Зафрановићев филм о Јасеновцу почиње да се снима у јуну

By Журнал
МозаикНасловна 2Политика

Мило Ломпар: Француско-немачки предлог супротан Уставу Србије и Резолуцији 1244. Србија би њиме де јуре признала Косово као државу

By Журнал
Мозаик

Петољетка без Шурде

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?