Dva Njegoševa pisma austrijskom carskom savetniku i okružnom poglavaru u Kotoru
Eduardu Griju,
5. maja 1846.
Vaš počitajemi list od 14. maja rim. ispravno sam primio, u kojemu mi pišete za žabe Luke Gregovića da ih nijesu dali pronijeti Crničani preko svoje nahije. Meni je ovo njihovo saprotivljenje nepovoljno bilo jerbo je pričinilo štetu kako trgovcima, tako i onijema koji bi zadobili svoju ćiriju. Ništa drugo tom prenosu žaba prepjatstvovalo nije do jedno glupo narodnje predrasuždenije (pergiudizio), počem misli da iza prenosa žaba preko ma kakve zemlje sljeduju gladne godine. Vi znate što su narodi prosti u podobnima stvarima. Ja sam, da sam se nagnao na crničkome pazaru, ne bih mogao ništa sadjejstvovati protiv ovog glupog mnjenija. Taj dan među Crničanima malo nije bilo međusobno krvoprolitije, i da su krenuli zaostavše žabe da javno ćeraju, bez velike se smutnje i njihova zla ne bi prošlo. Ovo je uzrok kojijem su žabe zaustavljene da ne idu preko Crnice, kojemu ćete Vi lako u trag stati.
Što se tiče svake druge trgovine koje se može naći na crnogorske pazare, austrijskima je podanicima slobodno hoditi i kupovati bez nikakve dacije i bez nikakva pitanja kuda i zašto idu, kao i u svoju kuću. Vama je ovo sve dobro poznato, a meni je isto tako poznato bijedno crnogorsko trgovanje na pazaru kotorskome, koje je svakoga dana sve gore i daže evo nekoliko vremena dokažuju mi da im je Kotor sasvijem zatvoren kao neprijateljima austrijskima, premda oni niti su kad bili neprijatelji austrijski niti će biti. Ja sam se u sadašnje stanje stvarih veoma tome začudio no to je, može biti, osobni nalog koji ste Vi od svojega dvora primili od kako ste došli na upravljanje te provincije.
Ovom prilikom izjavljujući Vam moje otmjeno visokopočitanije.
V.P.P Njegoš
Eduardu Griju,
17. maja 1846.
Što me izvolite pitati Vašijem počtenijem listom od 23. maja bi li mogao Luka Gregović povratiti natrag žabe da ih u lađe vozi put Kašćela, Gregovića i njegovu družinu cijeli je narod molio da žabe bez nikakve žalosti natrag voze i ne da bi mu ko prepjatstvovao, nego je od svega pazara moljen bio da ih povrate, nego se on s družinom nije htio na povratak soglasiti, a narod mu ih ne dopušti iz glupoga predrasuždenija preneti. I tako žabe ostanu u neku kuću na Vir, tu zatraju i budu po riječi iste kompanije puštene u crničko polje za osvetu i na pakost Crničanima rašta ih nijesu preko sebe puštili da prenesene budu. Ovo velje količestvo žabah učiniće veliku štetu usjevima crničkomu polju, nego, kako je da je, ovi vraži posao može mu biti; rečeni Gregović i njegova družina, ako će žabe iznova kupit da ih voze natrag, može im biti. Ja ću dati nužno raspoloženije da im u to prepjatstvija ne bude, samo me izvjestite kad će poć da ih kupe da ja nekoga tamo pošljem da se na Vir nalazi.
V.P.P Njegoš
Vuk Vrčević
Izvor: RTS
