Када је Јона био љут на Бога што је опростио Ниневљанима њихова страшна злодјела, Господ му је одговорио благим гласом – Јона, ти се љутиш што је тиква, која ти је пружала хлад на овој врелини, увенула. А нити си је створио нити одњеговао. Како можеш да очекујеш од Мене да не опростим народу који сам створио и са толико љубави, годинама брижно његовао, а који ми је принио покајање?! Зар да дозволим да усахне?!
Шта су литије, ако не свенародно покајање?! А шта је ово данас ако не Божије праштање испрошено молитвама Морачког тајновидца?! Са колико нас је само љубави, тај пророк, трпио и одгајао, освјешћивао и обнављао. Он сам је био жртвоприношење због ког Господ није дозволио да се небески иметак на земљи прћија.
И када смо мислили да излаз из овог хаоса не постоји, Бог нас доводи у ред и показује да, и када одлаже, ткање свога поретка не прекида. А Ђеду у лице говори – Зар да не опростим народу који ми је тебе изњедрио!
Ана Мрваљевић
(Извор: Фејсбук профил аутора)
