Листић са грма који нам се закачи за рукав. Аутобуске карте које су згужване остале у неком џепу. Пјесме које нисмо ни знали како су се и када здружиле са одређеним значењем. Живиш и послије онога што те је ишчупало из корјена. Не можеш да кажеш да си радостан, али као да ти је тек губитак омогућио да кажеш да си живио лијеп и интензиван живот. Када се усудиш да летиш икаровски и удариш о земљу након што ти небески огањ спржи крила, када осјетиш како је то бити изван себе док си на врхунцу и како боли када се након тога, као какав метеор, стрмоглаво вратиш земљи, након пада одлучујеш хоћеш ли живјети као пјесник или као разочарани смртник. Како је бити пјесник у времену које као да више не зна шта је пјесма, покушали смо између редова да сазнамо од овонеђељног саговорника рубрике Ријеч недеље, Ђорђија Маловића.

Тренуци среће су као сјеме које садиш на плодно тле и чекаш. Тек кроз тугу, губитак, трагедију се активира њихова љепота, као што цртач сјенчењем удахњује живот у почетну скицу. Човјек којем се у животу не би догодила ниједна несрећна околност био би појединац који није у могућности да откључа љепоту проживљеног. Живот који се у срећи проживио тек показује своју истинску љупкост ономе који је преживио доба туге који је за њим услиједило. Тужно је помислити да некоме припадне да буде онај који није. Зачуђујуће је колико нам послије олује никада не значе крупни догађаји, велике побједе, него су увијек само ситнице те које нам милују душу. Снимци које смо направили случајно, успут.
Листић са грма који нам се закачи за рукав. Аутобуске карте које су згужване остале у неком џепу. Пјесме које нисмо ни знали како су се и када здружиле са одређеним значењем. Живиш и послије онога што те је ишчупало из корјена. Не можеш да кажеш да си радостан, али као да ти је тек губитак омогућио да кажеш да си живио лијеп и интензиван живот. Када се усудиш да летиш икаровски и удариш о земљу након што ти небески огањ спржи крила, када осјетиш како је то бити изван себе док си на врхунцу и како боли када се након тога, као какав метеор, стрмоглаво вратиш земљи, након пада одлучујеш хоћеш ли живјети као пјесник или као разочарани смртник. Како је бити пјесник у времену које као да више не зна шта је пјесма, покушали смо између редова да сазнамо од овонеђељног саговорника рубрике Ријеч недеље, Ђорђија Маловића.
ИНОВАЦИЈЕ

Унапређења и изуми до којих онај чији су, долази прије свега пратећи свој осјећај, интуицију, срце. Уз то, тај неко вјерује да ће то довести до неке додате вриједности која ће ту иновацију препоручити као нешто значајно и силно. Та вјера се артикулише кроз знања и вјештине, кроз ратио. Иновације су исход сусрета вјере у себе и самопоуздања са једне стране, те опреза и сумње са друге. Она су калем интуитивног и научног из којег настаје интелектулна својина.
АКАДЕМСКА АЛТЕРНАТИВА
Невладина организација са тим именом коју сам са још двадесетак тадашњих асистената Универзитета Црне Горе основао прије 18 година. Тад ми се чинило да од те идеје нема ничег потентнијег у нашем друштву, а можда је то била самопројекција двадесттрогодишњака засноване на прочитаним књигама, а не на стварном друштвено-политичком животу унутар једне државе. Организација је настала са идејом да первертирани појам девијантности који се односи на све оно што не прихвата већина унутар једног моралног система, врати у токове разумног и контролишућег. Испоставило се да је већина у друштву демократски прихватила да оно што је девијантно, у ствари није. И тако је било све до промјене 30.августа 2020. Ово чему данас свједочимо је копрцање тадашње ‘’елите’’ да затрује ту промјену, контаминирајући дио њених (до)носилаца на начин не би ли им ослачали оно што је тридесет година уназад била ‘’нормалност’’, а не девијантност. Прошле године кад је зренуло, у Никшићу је основан Пленум 083 да заметне нову клицу ђеловања академске алтернативе у Црној Гори.
СТАРТАП

Појам увелико појефтињен, како од политичара тако и од стране универзитестских професора, при чему не мислим само на наше. Први потенцирањем нетачене тезе да је почетак сваког бизниса стартуп, а други дефиницијама које су разумљиве само онима који већ знају шта је стартап. Увијек подразумјева велико тржиште. Није му само црногорско мало, некад је то и неко значајно шире. Мора бити технолошки и иновативан, што не искључује примјењивост његову кроз нове технологије и у традиционалним индустријама. Један од неуспјешнијих стартапова у Црној Гори, а у који је највише уложено до сад је сама Црна Гора. Једини начин да она придобије већи број ‘’корисника’’ од претходне је да од ње буде неупоредиво боља. Добили смо још једну шансу за ресет и представљање ње као идеје. Ако је не искористимо, сумњам да ћемо више имати другу прилику.
ЛАЖНИ ПРИНЦ
Одраз у огледалу једне паланке. Симбол малограђанштине ткан вјековима, запечен у темељима традиције једнако као и оно најбоље у њој, да се не лажемо. Присутан у свим сферама друштва. Што је више огољенији, то је више вољенији. Незнање у једном друштву је његов бијели коњ, а његова ’’успавана љепотица’’ само друштво, без намјере да је икад пробуди.
ПРИПАДНОСТ
У последњој епизоди последње сезоне феноменлне америчке серије ‘’Silicon Valley’’, један програмерски геније, декларисани хомосексуалац, се оут-ује унутар свог еснафа као Хришћанин. И буде аутоматски одбачен и проказан.
ИНТЕЛЕКТУАЛАЦ

‘’Врста’’ којој пријети нестанак у Црној Гори. Њене представнике ћете наћи тамо гдје их најмање очекујете и највјероватније их нећете наћи гђе би било природно да буду. Угрожена и незаштићена ‘’врста’’. Сама себе довела у ту позицију методом ‘’самокастрације’’ своје независности и филтрирања аргуменатације по принципу ‘’шведског стола’’, са којег је двору даривано оно што му је одговарало. Различити видови академске алтернативе дају наду да ће се њено тињање распламсати. И тако ће бити докле год те оазе не буду претворене у резервате, а отпор томе је највећи изазов за интелектуалца.
АГЕНДА
Метафора за сва лажна обећања и неиспуњене циљеве извршних власти у претходних 30 година.
АУТОПУТ
Сјећам се кад је покојна професорица Јелисава Калезић говорила о заборављеној петљи на Смоковцу у пројекту аутопута, много прије него што је та тема актуелизована. Многи су је скоро, па поспрдно гледали и слушали. За то њихово понашање нису били потребни петља и кураж, већ само алавост.
ХАПШЕЊЕ
Мучна работа која је кроз историју погађала једнако и вине и невине. У Црној Гори има обрисе и спортског риболова, али са циљем да затрује, а не оплемени екосистем.
Извор: Комбинат
