Нијесам могао да вјерујем када сам у јавности прочитао „стручан“ осврт правника Бранислава Радуловића у вези ТУ између дрзаве ЦГ и СПЦ. У том осврту чувени предсједник још чувенијег „удрузења правника ЦГ“ жали што није било јавне расправе у вези овог правног посла.
Шта је невјероватно у овоме? Па, рецимо, моје сјећање да се овај лик није могао микроскопом наћи у јавности током 2019 године када је трајала неформална јавна дебата о спорном Закону. А чим је тај и тако споран Закон усвојен, ето њега „међу људе“ да брани његову легалност по мантри „усвојено, не можемо га мијењати“.
И сад, када је народ најприје урушио легитимитет онима који су тако накарадан закон изгласали, и када је нова, легитимна власт донијела бољи закон – ево њега опет да пита: а гдје је јавна (и стручна) расправа о уговору?
Иако, уговор такву расправу формално не подразумијева овај „стручњак“ је тражи. А у вези закона, гдје се расправа и подразумијевала и очекивала, није га било нигдје на видику.
Срамно!
Филип Драговић
