Samo u toku protekle nedelje, Vašington je pokazao spremnost da „štipne” ponešto od zapadnih sankcija protiv Rusije u tri različite situacije na kojima je insistirala Moskva. Šta nam to govori?
Ministri finansija su pangolini u svetu međunarodne diplomatije, usamljeni predatori, a ministri spoljnih poslova više liče na svice, očaravajuće i prelepe životinje koje svojim repom stvaraju svetlost. I dok je američki državni sekretar Entoni Blinken napustio sastanak ministara spoljnih poslova G-20 u Baliju u trenutku kad je Sergej Lavrov prišao govornici, američka ministarka finansija Dženet Jelen prosto je nastavila da sedi dok je ruski ministar finansija Anton Siluanov govorio na sastanku šefova centralnih banaka i ministara spoljnih poslova u Baliju.
Jelen je rekla svoje – nazvala je ruski rat u Ukrajini ”najvećim izazovom” globalnoj ekonomiji, a za to vreme zamenik ruskog ministra finansija Timur Maksimov je mirno sedeo i slušao. Međutim zajedničko saopštenje G-20 je malo verovatno, budući da SAD pritiskaju druge članice da se obavežu na ograničenje cene ruske nafte, o čemu nije ostvaren konsenzus. Međutim, umerenost u ponašanju Dženet Jelen privukla je pažnju. Ona je verovatno shvatila da više nije u situaciji da diktira globalnu agendu.
Čak i bliski američki prijatelji, poput bivšeg izraelskog ministra spoljnih poslova Šlomo Ben-Amija, smatraju da je „Rusija generalno uspela da ukroti ukrajinski talas”, te da se ”trenutno odvija sličan geopolitički zaokret u rusku korist”, što znači da bi ”posledice istrajavanja na aktuelnom kursu (za Zapad) mogle biti daleko gore.”
Tri vesnika slabosti
Ovakvi glasovi razuma sigurno ne prolaze nezapaženo u Vašingtonu. Samo u toku protekle nedelje, Vašington je pokazao spremnost da ”štipne” ponešto od zapadnih sankcija protiv Rusije u tri razčičite situacije na kojima je insistirala Moskva.
Poslednja se tiče prehrambene krize u kojoj su Rusija i Ukrajina postigle sporazum prema kojem će Kijev ukloniti mine oko svojih južnih luka kako bi otvorio ”pšenični koridor” ka Bosforu. Istovremeno, Vašington je obavestio međunarodne banke, brodske i osiguravajuće kompanije da se zapadne sankcije ne odnose na izvoz ruske hrane, žitarica i đubriva na svetska tržišta.
Osim toga, potencijalno eksplozivna situacija nastala je 18. jula kada je Litvanija blokirala tranzit ruske robe ka Kaljinigradu. Nakon srditog protesta Moskve i upozorenja o uzvratnim potezima, Evropska komisija objavila je 13. jula reviziju odluke, što je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova nazvao „odrazom realizma i zdravog razuma”.
Prema novim smernicama EU, sankcije se neće odnositi na železnički tranzit nafte i naftnih derivata, uglja, gvožđa i čelika, drveta, cementa i drugih nevojnih dobara u Kalinjingrad. Nezamislivo je da bi EU donela ovakvu odluku bez konsultovanja sa Vašingtonom, koji je verovatno intervenisao kako bi smirio potencijalno opasnu situaciju.
Slično tome, 11. jula portparol Stejt departmenta je priznao da je Vašington podržao izuzimanje Simensove turbine iz sankcija Kanade, kako bi ista bila poslata u Nemačku gde je urgentno potrebna za funkcionisanje Gaspromovog Severnog toka, što bi trebalo da spreči pogoršanje energetske situacije u Nemačkoj.
U svakoj od iznad navedene tri situacije, stav Vašingtona je bio da ne bi trebalo dozvoliti da se odnosi između Rusije i Evrope dodatno pogoršaju. U Beloj kući su sasvim sigurno svesni da je ratni zamor Evrope nepobitna činjenica. Protesti farmera u Holandiji brzo su se proširili i u druge evropske zemlje.
Premijer Velike Britanije možda je morao da podnese ostavku usled problema koje je sam izazvao, ali i u tom slučaju se zapravo više radilo o procesu, nego o jedinstvenom događaju, a veliki faktor tog procesa je i činjenica da je britanska ekonomija na ivici recesije. Italijanska vlada je ponovo na rubu kolapsa, a pitanje mera za suzbijanje rasta troškova življenja postalo je ključna tačka sporenja unutar široke koalicije koju predvodi premijer Mario Dragi.
Kad se radi o Nemačkoj, lokomotivi Evrope, stanje je nemoguće predvideti. Pitanje izvodljivosti oživljavanja industrije nuklearne energije; inflacija i najefikasniji načini za njeno suzbijanje; rast cena; kriza energetske bezbednosti; predstojeći industrijski bankroti i masovna otpuštanja – sve ovo je pogoršalo međupartijske nesuglasice unutar koalicione vlade koju predvodi Olaf Šolc, i potkopalo poverenje javnosti.
Interni nesporazumi oko ključnih pitanja utiču na vladin proces donošenja odluka, kao i na reputaciju koalicionog kabineta. Britanski Telegraf juče piše: „Nekada predmet divljenja i zavisti, Nemačka je danas školski primer do kakvih rezultata može dovesti pogrešno vođenje spoljne i energetske politike.”
Britanski list naglašava da Šolc pokušava da zadovolji i NATO članice i Rusiju, ali da ga „niko ne poštuje”, zbog čega mu u ovom trenutku preostaje malo dobrih poteza. Telegraf prognozira: „Ili će Berlin doživeti masivni neuspeh, praćen raspadom semafor koalicije i padom vlade, ili će kapitulirati pred Putinom.”
Pritezanje šrafova
I zaista, Moskva priteže šrafove. Gasprom je u sredu upozorio da ne može garantovati funkcionisanje „kritične” opreme za Severni tok 1 uprkos odluci Kanade da vrati turbinu koja je bila na remontu.
Ne tako davno, Putin je predviđao da će Nemačka biti nova svetska supersila. Nemačka danas plaća veoma visoku cenu svrstavanja na stranu ratoborne američke politike prema Rusiji. U tom smislu naročito prednjače Zeleni, kao deo Šolcove koalicije. Vašington danas ne može Berlinu da ponudi rešenje za situaciju u kojoj se nemačka ekonomija nalazi pred kolapsom zbog posledica sankcija koje je uvela Rusiji.
Kineski list Čajna dejli je saopštio jednu gorku istinu: „Prilikom evropske dužničke krize iz 2011. godine Nemačka je, uz pomoć dovoljne količine ruskih energenata koje je pribavljala zahvaljujući stabilnim odnosima sa Moskvom, uspela da – predvođena Angelom Merkel – spase celu Evropsku uniju… Hoće li Nemačka biti u stanju da spase EU i ovoga puta?
Nema sumnje da je Bajdenova administracija svesna da se zapadno savezništvo suočava sa trenutnkom istine. Labavljenje antiruskih sankcija tri puta za samo nedelju dana govori nešto samo po sebi.
Uticajni ruski list Izvestija u nedelju je napisao da pronalazak rešenja za ”pšenični koridor” kroz Crno More može stvoriti ambijent za nastavak mirovnih pregovora između Kijeva i Moskve. List citira Ivana Abramova, zamenika ekonomskog komiteta Saveta Federacije (gonjeg doma ruskog parlamenta), koji je rekao:
„Naravno da svaki novi sporazum približava pozicije dve strane. U Kalinjingradu je došlo do pomaka. Možda će uspeh pregovora o pšenici biti podsticaj za nastavak mirovnih pregovora sa Ukrajinom. Međutim, ovo podrazumeva spremnost Kijeva da ide u ovom pravcu.”
Abramov je sugerisao da bi predsednik Putin i njegov turski kolega Erdogan mogli da razmotre nove mirovne pregovore na njihovom predstojećem sastanku u Teheranu koji će se održati u utorak. Zamenik predsedavajućeg Komiteta za ekonomsku politiku Državne dume (donji dom ruskog parlamenta) Artjom Kiruanov takođe je rekao za Izvestiju da će za obustavljanje specijalne vojne operacije biti neophodno da uslovi Moskve budu ispunjeni, ali da deluje kao da Kijev više nade polaže u priliv zapadnog oružja nego u pregovarački proces.
U pozadini ovih dešavanja, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu boravio je danas u „inspekcijskoj poseti“ komandnom mestu Južne i Centralne grupe Oružanih snaga Rusije, koje predvode specijalne vojne operacije u Ukrajini, gde su ga vojni komandiri obavestili o „trenutnoj situaciji, akcijama neprijatelja i napretku u ispunjenju zadatih ciljeva”.
Saopštenje ruskog ministra odbrane navodi da je Šojgu „dao neophodna naređenja za intenziviranje akcija borbenih trupa na svim frontovima kako bi se sprečila masovna raketna i artiljerijska vatra kojom kijevski režim gađa infrastrukturne objekte i civile u Donbasu i drugim regionima.”
Šojguov fokus bio je na konsolidaciji stečenih teritorija, a ne na njihovom proširenju.
M. K. Badrakumar
Prevod: Vladan Mirković/Novi Standard
Izvor: Indianpunchline
