Šaranje po zidovima, govori u sudnicama i po trgovima, suzavac i kamenice doveli su postepeno Aljbina Kurtija od statusa autsajdera kosovske političke scene do premijerskog položaja. Za Kurtija ključno pitanje danas jeste da li će politički preživeti još jedan sukob sa Amerikancima, ili će mesto ustupiti novom američkom favoritu na kosovskoj sceni – doktorantkinji prava na univerzitetu Pitsburg Vjosi Osmani
„Nasilni klovn“ kako su ga svojevremeno nazvali Amerikanci, ili prvi istinski lider kosovskih Albanaca još od smrti Ibrahima Rugove, čemu se nadaju njegovi sledbenici, Aljbin Kurti je još jednom na sebe navukao gnev Vašingtona odbijajući da podrži formiranje Zajednice srpskih opština. U političkom životu, smatraju diplomate, drži ga tiha, ali uporna podrška Nemačke i nedostatak rivala na kosovskoj političkoj sceni.
Kao jedan od studentskih lidera u jeku najžešće kosovske krize krajem devedesetih godina, Aljbin Kurti je političku karijeru izgradio suprotstavljajući se dominantnim politikama, prvo režimu Slobodana Miloševića, a zatim i međunarodnim upravama Kosovom koje su usledile.
Odbijanjem da podrži formiranje Zajednice srpskih opština, još jednom se ozbiljno suprotstavio viziji Vašingtona o rešenju kosovskog pitanja, pa je Vašington post sredinom januara objavio uvodnik u kojem se navodi da SAD treba da ga „pritisnu“ kako bi odustao od „poteza koje Srbi smatraju provokacijama“.
„SAD treba da jasno stave do znanja kosovskim liderima da rešenost NATO-a da drže trupe na terenu nema neograničen rok trajanja. Dalja vojna podrška Zapada treba da bude uslovljena napretkom prema mirovnom rešenju koje će srpskim zajednicama obezbediti veću samoupravu“, navodi vašingtonski dnevnik.
Uvodnici dva najuticajnija američka dnevna lista, Njujork tajmsa i Vašington posta napisani su posle susreta urednika sa zvaničnicima Stejt departmenta i suštinski predstavljaju stav američke administracije.
Razmimoilaženje SAD i Kurtija počelo je još 2013. godine kada su pristalice Kurtijevog pokreta Samoopredeljenje na ulazu u kosovski parlament, napali američku ambasadorku u Prištini, Meri En Džejkobsen. Stejt department ga je odmah zatim nazvao „klovnom“ i „nasilnikom“, a zvaničnici administracija Baraka Obame, Donalda Trampa i Džozefa Bajdena izbegavali su ozbiljnije sastanke sa njim. U najmanje dva navrata, Amerikanci su odbili da mu izdaju vizu za ulazak u SAD, a potpuni bojkot sredinom prošle godine prekinuo je državni sekretar Entoni Blinken, koji se u Vašingtonu sastao sa Kurtijem i predsednicom Vjosom Osmani.
Devedesete
Na dan početka bombardovanja SR Jugoslavije 1999, Kurti je slavio 24. rođendan – rođen je 24. marta 1975. u Prištini, od oca inženjera rodom iz Sukobina kod Ulcinja koji je u Prištinu došao poslom i majke prištinske učiteljice.
Iza rešetaka je bio nekoliko puta. U oktobru 1997. godine uhapšen je prvi put kao jedan od lidera studentskog pokreta koji je organizovao seriju demonstracija u Prištini.
Godinu dana kasnije počeo je da radi u kancelariji Adema Demaćija, koji je u to vreme predstavljao politički glas OVK u Prištini.
Drugi put je uhapšen u vreme NATO bombardovanja, aprila 1999. godine, odveden u zatvor Dubrava kod Istoka, da bi odatle 10. juna bio prebačen u zatvor u Požarevcu.
Godinu dana potom, marta 2000. pred sudom u Nišu osuđen je na 15 godina zatvora zbog terorizma i rušenja teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije. Sudijama se obratio rečima: „Može mi suditi samo sud mog naroda. Ne priznajem ovaj sud kao što ne priznajem ni Srbiju ni Jugoslaviju.“
Kaznu je služio u Požarevcu, da bi nakon petooktobarskih promena, na pritisak međunarodne zajednice, zajedno sa drugim albanskim „političkim“ zatvorenicima, decembra 2001. bio pomilovan i oslobođen.
Nakon puštanja na slobodu, završava studije na Elektrotehničkom fakultetu u Prištini započete 1993, i aprila 2003. stiče zvanje inženjera kompjuterskih i telekomunikacionih nauka.
Lice iz dima
Dve godine kasnije, aprila 2005, na početku pregovora srpske i albanske strane o statusu Kosova u Beču, Kurti je s drugim aktivistima organizacije „Action for Kosovo Network“ u kojoj je bio aktivan od 1997, u Prištini na zgradama Unmika ispisivao grafite „Bez pregovora, samoopredeljenje!“, tražeći prekid pregovora sa srpskim vlastima, odbijajući svaki kompromis i bezuslovno tražeći raspisivanje referenduma o kosovskoj nezavisnosti. Kurti i stotinak aktivista AKN-a je tada uhapšeno, ali je iz ove akcije nastao politički pokret koji će se nazvati „Samoopredeljenje“.
Ko je tih dana dolazio u Prištinu, mogao je da vidi lice Aljbina Kurtija koje se tek se naziralo kroz zavesu dima koji se nakupio između stolova buregdžinice u centru grada dok je govorio o golemoj nepravdi koju prema Albancima čine međunarodni službenici dok iz džipova, s visine, gledaju na prolaznike kao kakvi kolonijalni upravnici. Od desetak ljudi koji su sedeli za okolnim stolovima zabavljeni hranom ili kafom, privukao je pažnju tek nekolicine.
Pokret Samoopredeljenje je, te 2005. godine, bio star svega nekoliko dana i Kurtijeve kancelarije nalazile su se na mestima na kojima bi se on zadesio. Iako je bio relativno prepoznatljivo lice na kosovskoj političkoj sceni, tek nedugo pre toga odlučio je da formira političku stranku, istovremeno levičarsku i snažno nacionalno opredeljenu, te jednako privrženu nezavisnosti Kosova i ujedinjenju sa Albanijom.
Ozbiljno suprotstavljanje potezima međunarodnih upravnika i najava borbe protiv korupcije koja je polako razjedala posleratno Kosovo, u godinama koje su sledile postale su najsnažnije političko oružje Aljbina Kurtija.
Kavgadžija
Vatreno krštenje pokreta Samoopredeljenje bilo je uistinu vatreno – u decembru 2007. godine Kurti organizuje proteste protiv tada aktuelnog Ahtisarijevog plana koji postaju nasilni: za nekoliko sati sukoba Kurtijevih pristalica i Unmikove policije ubijene su dve, dok je ranjeno stotinjak osoba, mahom demonstranata. Rumunski policajci su, navodno, gumenim mecima pucali direktno u lica učesnika protesta, čime je počela era žestokih sukoba pristalica Samoopredeljenja sa policijama UN i EU, te kosovskim vlastima. Aljbin Kurti je ponovo završio iza rešetaka.
Na sličan način kao pred srpskih sudom šest godina ranije, Kurti se obratio sudijama u Prištini, rekavši da se neće braniti pred „kolonijalnim organima Unmika“. Na kraju je osuđen na 11 meseci zatvora, ali je pušten jer je toliko vremena proveo u pritvoru.
Sukobi sa policijom su postajali sve žešći, pa su Kurtijeve pristalice godinu dana kasnije za svega 24 časa uništile 28 džipova Euleksa, što je rezultat kojem su tokom kosovske krize uspeli da se približe samo Srbi iz Kosovske Mitrovice, koji su nekoliko godina ranije za par sati zapalili 25 vozila Unmika.
Tokom jednih takvih demonstracija, povređena je i tadašnja američka ambasadorka u Prištini Trejsi En Džejkobson, posle čega ga je Filip Riker nazvao „klovnom koji želi da bude nasilan“. Ništa bolje mišljenje o Kurtiju u to vreme nisu imali ni ostali zapadni zvaničnici, smatrajući ga za problematičnog kavgadžiju bez jasnog političkog koncepta i valjane podrške među Albancima.
Nedugo pošto ga je međunarodna zajednica precrtala sa spiska potencijalnih rešenja za nevolje koje su se gomilale u vrhu kosovskih vlasti, Kurti je na prvim izborima na kojima je Samoopredeljenje učestvovalo, 2010. godine, osvojio 12 odsto glasova i najavio skok u hijerarhiji na kosovskoj političkoj sceni. Popularnost mu je dodatno pojačala činjenica da je kampanju platio tako što je prodao stan u Prištini. Gomile mladih, razočaranih godinama praznih obećanja, ili su se iseljavale sa Kosova ili prilazile Samoopredeljenju.
Marš kroz institucije
Politički poredak na Kosovu bio je nepovratno promenjen, pošto je uzdrmana dominacija Demokratskog saveza Kosova, koji je bez većih problema odnosio pobede na izborima, ali ni u jednom trenutku nije uspeo da zaista i preuzme vlast iz ruku nekadašnjih gerilaca koji su je oružjem zaposeli sredinom juna 1999. godine.
U međuvremenu, Samoopredeljenje je pokrenulo bojkot srpskih proizvoda na Kosovu, koji je okončan pošto su aktivisti Kurtijevog pokreta survali nekoliko šlepera u jarak pored puta i time navukli na sebe gnev međunarodne zajednice, kosovskih vlasti i Beograda. Tvrdili su da ta akcija nije bila uperena protiv kosovskih Srba, kao i da niko nije povređen. Vozači kamiona koje je rulja izvukla iz vozila pre nego što su šleperi završili u livadama kraj puta svakako nisu imali preterano razumevanja za takvu „nenasilnu akciju“.
Godine 2014. godine, Kurti se na izborima ponovo kandiduje za premijera ali Samoopredeljenje je dobilo tek nešto više nego na prethodnim izborima, zadržavajući treće mesto po snazi na kosovskoj političkoj sceni.
U novoj podeli političkih uloga, Samoopredeljenje se odlučilo za seriju žestokih akcija, koje su počele početkom oktobra 2015. godine, kada su Kurti i grupa poslanika njegove stranke bacili suzavac tokom sednice kosovskog parlamenta i izazvali dodatni gnev ionako nimalo im naklonjenih međunarodnih zvaničnika.
Pobunili su se i protiv Briselskog sporazuma i demarkacije sa Crnom Gorom, tražeći da vlada odustane od tih sporazuma. Priključio im se i šef Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj, koji je na zasedanjima komisije za demarkaciju, mapama o kojima se raspravljalo gađao šefa tog tela. Popularnost Samoopredeljenja nastavila je da raste. Na izborima 2017. dobijaju skoro 30 odsto glasova.
Američka podrška
Haradinaj je vremenom odustao od otpora ovakvom načinu dogovaranja sa srpskim vlastima, pa je uoči poslednjeg u nizu verbalnih sukoba Kurtija i SAD stao na stranu Vašingtona navodeći da je rešenje pitanja Zajednice srpskih opština jedini način da se postigne dogovor Beograda i Prištine.
Partije proistekle iz Oslobodilačke vojske Kosova su, nedugo posle početnih uspeha na izborima, pokrenule ozbiljnu propagandnu akciju protiv Kurtija, tvrdeći da se on, u vreme dok su se oni borili sa srpskim snagama bezbednosti, šepurio po Prištini, glumeći predstavnika studenata. Odgovorio im je da je od samog početka govorio da neće uzimati oružje u ruke, te da će ciljeve pokušati da postigne političkim sredstvima.
Šaranje po zidovima, govori u sudnicama i po trgovima, suzavac i kamenice doveli su postepeno Kurtija od statusa autsajdera kosovske političke scene do premijera – prvi put februara 2020. godine – mahom zbog činjenice da mu je Hašim Tači, glavni rival za mesto lidera kosovskih Albanaca, na neodređeno vreme posvećen pripremanju odbrane pred sudom za ratne zločine u Hagu, pre nego političkom karijerom. Prvi premijerski mandat će potrajati samo četiri meseca, da bi drugi, aktuelni, započeo marta 2021.
Za Kurtija ključno pitanje, pak, ostaje da li će politički preživeti još jedan sukob sa Amerikancima, ili će mesto ustupiti novom američkom favoritu na kosovskoj sceni – doktorantkinji prava na univerzitetu Pitsburg Vjosi Osmani.
Rade Maroević
Izvor: OKO
