Црногорска просвета је једно од ријетких острва безбожништва на планети, јер у свим земљама региона, као и свуда у Европи, па и у свијету (изузев САД), постоји вјерска настава, макар као додатна (факултативна или изборна). Да ли је могуће схватити вјековима стварану хришћанску цивилизацију и њене продукте у архитектури, сликарству, музици и литератури, а при том ништа не знати о религиозној инспирацији која им је дала облик, на примјер цркви Нотр Дам у Паризу или Високим Дечанима.
Тешко је утврдити ко је Црној Гори нанио већу штету – Мило или Момир? Уосталом, Момир је устоличио Мила и више пута га враћао на власт. Мило је покрао Црну Гору, а Момир јој пренио комунистичко предање, чије последице видимо и данас.
Наиме, један од класичних Момирових кадрова, садашњи министар просвете Миомир Војиновић, бивши савезни посланик, за данашње Вијести је изјавио да је против увођења вјероунаке у школе: „Ученици треба да стичу квалитетна, свеобухватна и функционална знања и вјештине, због чега је религијски, политички, или било какав други утицај у образовним установама неприхватљив.“
Браво, кретену! Како образовање може да буде квалитетно и свеобухватно, без вјеронауке? Је ли блесава Велика Британија, држава са једним од најбољих школских система у свијету? Вјеронаука у Британији има једнак положај у односу на темељне предмете научно-наставног програма. Школе које финансира држава, обавезне су да организују наставу из вјеронауке. Око 4700 основних и средњих школа носи у називу и “Church of England School”.
Црногорска просвета је једно од ријетких острва безбожништва на планети, јер у свим земљама региона, као и свуда у Европи, па и у свијету (изузев САД), постоји вјерска настава, макар као додатна (факултативна или изборна). Да ли је могуће схватити вјековима стварану хришћанску цивилизацију и њене продукте у архитектури, сликарству, музици и литератури, а при том ништа не знати о религиозној инспирацији која им је дала облик, на примјер цркви Нотр Дам у Паризу или Високим Дечанима.
Приближавање стању богонадахнутости, преко оригиналних текстова Јована Златоустог, Василија Великог, Кирила и Методија, Јустина Ћелијског, епископа Николаја и других наших светих отаца, уздигло би нашу личну културу, али и унијело мир у узнемирене душе.
Да не говорим о томе да без религије у школама – нема потпуног образовања. Како се без религије могу разумјети умјетничке слике ренесансног доба – Микеланђела, Леонарда Давинчија, Ребранта и других, као и средњевјековно византијско фрескосликарство. Ко може естетски уживати и културолошки појмити Леонардову „Тајну вечеру“ а истовремено бити вјерски неписмен и не познавати стварни духовни повод за тај мотив. Без разумијевања коријена хришћанске литературе и филозофије, како можемо уживати у дјелима Дантеа, Милтона, Гетea, Његоша… Ниједан феномен у савремености не може се појмити независно од погледа на свијет који нам је понудила Библија
Донко Ракочевић
Извор: Фејсбук
