У садашњој ситуацији када ће ДПС ускратити подршку мањинској Влади Абазовића, ред је присјетити се опција које су биле послије условне побједе 30. октобра 2020. године.
Прва и најбоља опција је била тзв. „експертска Влада“ као плод договора упокојеног митрополита Амфилохија и Дритана Абазовића уз аминовање те опције од стране амбасада Квинте.
Јавност је натјерала ДФ да ту опцију прихвати, док се Демократе нису буниле што је било исправно рјешење.
А исправно је било, зато што је сљедећа опција, уколико се ова не прихвати, била покренута од стране ванпартијског идеолошког окружења ДПС-а које је, знајући да у Влади не може бити ДПС, као ни ДФ, предлагало да Владу чини ГП УРА са партијама мањинских народа плус „грађанске партије“, што би ДПС морао подржати. Квинта није била за ту опцију, очито.
Послије обарања Владе Кривокапића, управо се десила модификована друга варијанта гдје је осим ГП УРА, мањинских партија и СДП у комбинацију додатно ушао СНП, а Владу Абазовића отворено подржао ДПС, док је провидно, лукаво и скривено подржао ДФ.
Сада је та опција, послије отказа ДПС да је даље подржи – на климавим ногама.
Трећа опција послије 30. октобра је била да један посланик условних побједника пређе на другу страну и да тада ДПС одреди ко ће чинити Владу. Квинта је била против тога рјешења тада. А сада?!
Читаво вријеме челници ДФ воде игру „ћораве баке“, не желећи сагледати које су реалне опције смјене режима Ђукановића.
То што прву опцију „експертске Владе“ нису видјели као најоптималније рјешења, јер су остала рјешења много гора – само је њихов проблем и доказ недостатка политичке мудрости као и факт да нису зрели за велика дјела.
И даље остаје опција да један посланик условне опозиције пређе на страну Ђукановића, додатне опције су нови избори и техничка Влада.
Али, ДФ ништа не може учинити и нико га неће питати шта ће даље бити. Све је сада у рукама Демократа, а прије него што одлуче нека сагледају све три опције које су наведене.
Логика говори да требају прекинути свађу са ГП УРА и кренути у процес стварања техничке Владе у којој опет неће бити ДПС-а и ДФ-а.
А ДФ-у би било најбоље да ћути као што је то радио у вријеме садашње Владе, и да грицка мекиње „мјеста по дубини“, јер их Бог низашта није дао.
Јер, једино исправно рјешење ДФ-а је било не обарати Владу Кривокапића док се ДПС не сруши у Подгорици и доживи свој политички крај. Послије тога, како им воља!
Нису хтјели!? Журило им се?
Журило им се у провалију, изгледа.
И на концу, критику њиховог политичког лудила и бесконачних грешака сада третирају као „мржњу према ДФ-у“!?
Мржњу!? Зар подршка глупостима лидера ДФ представља „љубав према ДФ-у“, или је то ипак неприхватљиви мазохизам којег реални људи себи не смију дозволити?
Извор: Војин Грубач/Фејсбук
