А. С. Зековић покушао да се пробије до зграде Владе

Због домаћинских послова често не стижем да се благовремено информишем о свим згодама и незгодама у црногорском политичком и јавном животу.
Али није су обавезе једина препрека. Већа је мука када насумице одаберем портал ЦДМ. Да није Љуботиње Филиповића ту се не би имало шта прочитати. Ипак, рекох, да провјерим и друге рубрике кад сам већ дошао.
Видим неки чланак, фотка ме привукла, нека група људи испред неког зида. Ту су камере и кишобрани. Наслов веома информативан:
Incident ispred Vlade: Policija spriječila Zekovića da priđe zgradi Vlade; Građani na kratko blokirali saobraćajnicu
Међутим, сама обраде теме остала ми је занимљива на нивоу размишљања како не ваља урадити медијски прилог. Шта ту има, тј. не штима?
Вели репортер да се скупила група грађана да се буни против потписивања Темељног уговора. Потом се даје неки штури опис њиховог дјеловања: покушали да пробију ограду, онда запјевали химну, те упалили сирене за узбуну.
Ваљда је и репортер укапирао да све то дјелује досадно, те се постарао да унесе мало драме у извјештавање. На самом крају каже:
„Građanski aktivista Aleksandar Saša Zeković pokušao je da se probije do zgrade Vlade ali ga je policija spriječila.”
Чудо живо колико стереотипије у том окупљању. Од деведесетих година само и читамо, како се неки колос, бунтовник, револуционар, издваја из масе и јуриша, као некада јунаци у бојевима, на зграду Владе. Он сам против Зграде.
Да се макар сударио са Зградом, да је улетио у њу, скоро сам сигуран да би сјео на под, можда пошао до тоалета, можда улетио у неку канцеларију и почео да избацује намјештај на улицу, можда би подметнуо пожар…
Ко зна, обично се тако завршава сваки упад у зграду Владе, овдје и свугдје. Али све то није од значаја. Мени је првенствено остао нејасан новинарски приступ. Управо, евидентно се Зековић настоји инаугурисати у неког великог хероја, супер хероја. Зато га медијски креатор издваја из масе, маркирајући његов самотни лет ка згради Владе. Али ту је крај ситуације и инспирације! Њега (супер Зека) полиција зауставља, и то је заправо све.
Могао је, маштам, као у своје вријеме Милан Кнежевић, да дрмне раменом неког полицајца, поготово што њега не би нико ни осудио због тога. Бар би карактер показао. That is all
Милован Урван
