Da li je razoružavanje prošlost? SIPRI se plaši trke u nuklearnom naoružanju širom sveta. Posebno Kina teži ka povećanju svog nuklearnog arsenala. Aktivisti antinuklearnog pokreta su sve usamljeniji.
Svakog utorka Ridiger Lansel seda u svoj auto vozi se do vazdušne baze Bundesvera u Bihelu. A tamo 83-godišnji mirovni aktivista sedi na kamperskoj stolici ispred kapije – i stražari. Njegov cilj: je „da se otarasimo oružja u Bihelu i da se ono rashoduje, kaže on u telefonskom razgovoru DV.
U bazi u Bihelu je lagerovano oko 20 atomskih bombi. Predviđeno je da u slučaju da se donese odluka da se to oružje upotrebi – te Američke hidrogenske bombe B61 bi do cilja nosili i bacili nemački vojni piloti. Lansel protestuje protiv ovog takozvanog „nuklearnog učešća“ Nemačke.
Većina Nemaca želi da zadrži atomske bombe
Pre samo šest meseci činilo se da mirovni aktivisti poput Lansela imaju podršku većine građana u zemlji. „Nemačka bez nuklearnog oružja“ bio je cilj i stranaka u vladajućoj semafor-koaliciji. Međutim, nakon ruskog napada na Ukrajinu i nuklearnih pretnji iz Kremlja, čini se da je to stvar prošlosti.
To da Nemci uče da vole bombe, oseća i Lansel: „Uvek pored svoje stavim još jednu stolicu kako bi se ljudi osećali pozvanim na razgovor. Ali do sada niko nije došao i rekao: U pravu si.“
Novo oružje za nuklearni arsenal
Od 2023. atomske bombe u Bihelu treba da budu zamenjene novim modelom B61-12, a to moderno oružje može da bude usmereno na metu, a i njegova eksplozivna snaga može da se menlja i podešava. Kritičari strahuju da bi ovo moglo da snizi prag inhibicije za stvarnu upotrebu te bombe.
Sjedinjene Države troše oko 10 milijardi američkih dolara na modernizaciju svojih atomskih bombi. Nemačka, pak, ulaže milijarde evra u odgovarajuće avione nosače F-35.
Posle decenija nuklearnog razoružanja, sve nuklearne sile trenutno troše mnogo novca na nove nuklearne glave i sa njima povezane sisteme kao što su rakete, brodovi, podmornice ili avioni.
„Svi su oni veoma zauzeti modernizacijom svog arsenala“, primećuje Hans Kristensen, ekspert instituta za istraživanje mira SIPRI. „Zemlje ponovo pridaju više značaja nuklearnom oružju.
Kina hoće u prvu nuklearnu ligu
Tu se posebno ističe jedna zemlja: „Niko tako brzo ne povećava broj nuklearnog oružja kao Kina“, kaže Kristensen u razgovoru za DV. „Ne znamo zašto je to tako, jer Kina o tome ne želi da razgovara. Ne komentariše izgradnju silosa koji su verovatno namenjeni balističkim projektilima.“
U protekle dve godine Kristensen je na satelitskim snimcima identifikovao oko 300 takvih novoizgrađenih silosa u kineskim pustinjama.
„Možda se Kina plaši da njen sadašnji arsenal neće preživeti nuklearni udar SAD“, kaže Kristensen. „Možda je to i reakcija na činjenicu da će protivraketna odbrana biti bolja u budućnosti i da Kina želi da može da pobedi takve sisteme sa više bojevih glava. U svakom slučaju, jedno je sigurno: predsednik Si Đinping želi vojsku „svetske klase“ – i ona takođe treba da bude opremljena nuklearnim oružjem.
Da li počičnje nekontrolisana trka u naoružanju?
Zato bi bilo važno da se Kina međunarodnim ugovorima obaveže na maksimalan broj nuklearnog oružja, kaže Kristensen. „Međutim, Kinezi do sada nisu pokazali interesovanje. Odbijaju sve predloge.“
SAD i Rusija uskoro više neće morati da se drže gornje granice. Jer 2026. ističe sporazum „Novi početak“ (New Start) – pritom je Start na engleskom skraćenica za „Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja“.
„Novi početak“ je jedini preostali element nekada sveobuhvatnog sistema ugovora o kontroli naoružanja. Ograničava broj strateškog nuklearnog oružja kao što su rakete dugog dometa. „S obzirom na ruski rat u Ukrajini i razvoj Republikanske partije u SAD, malo je verovatno da će ovaj sporazum imati naslednika“, ocenjuje Kristensen.
Time bi započelo novo nuklearno takmičenje između Kine, Rusije i SAD. Ali to se takođe odnosi i na veoma dinamične nove nuklearne države kao što su Indija, Pakistan i Severna Koreja“, strahuje ekspert SIPRI Kristensen. Opasnost od nuklearnog rata je stoga znatno veća nego pre jedne decenije. „Živimo u novoj eri nuklearnih rizika.“
Mutanti u Bajkalskom jezeru
Ovi rizici se trenutno posebno živo opisuju na ruskoj državnoj televiziji. „Ako sve bude po starom, preživeć samo neki mutanti u Bajkalskom jezeru“, rekao je pre nekoliko dana TV voditelj i Putinov govornik Vladimir Solovjov. „Ostatak sveta će nestati u nuklearnom udaru.“
Izgleda da Rusija želi da održi strah od svog ogromnog nuklearnog arsenala i tako spreči zemlje NATO da direktno intervenišu u ratu za odbranu Ukrajine. Ta logika osigurava da i druge zemlje, poput Irana, takođe teže razvoju nuklearnog oružju kako ih drugi ne bi smeli napasti.
Svet bez nuklearnog oružja je stoga verovatno još dalje nego što je bio…
To je jasno i nemačkom mirovnom aktivisti Lanselu. „Da, to je bitka protiv vetrenjača“, kaže on. Međutim, kao hrišćanin, on mora da se zalaže za nenasilje. „Ne znam za drugo oružje osim za molitvu“. Zato Lansel želi da nastavi da sedi ispred kapije u Bihelu i protestuje protiv nuklearnog oružja – tiho i verovatno sam.
Izvor: Dojče Vele
