Да организатори хајке на митрополита Јоаникија и Митрополије црногорско приморске добро проуче Законик о кривичном поступку и да се искључиво користе истином! Илити: једноставно, срамно!
Шира јавност је посљедњих неколико дана упозната са чињеницом да се из одређених кругова поново актуелизује афера о педофилији у цркви, којом се путем бруталних и беспризорних неистина покушавају компромитовати Митрополит Јоаникије и Митрополија црногорско-приморска, па је тако у (јутарњој) емисији на ТВ ,,Тањуг“, у којој су учествовала господа Драшко Ђеновић, Александар Оленик, Далибор Kаварић и Владимир Павићевић, господин Оленик, који је иначе по професији адвокат и политичар, између осталог навео да извиђај наводно покренут против митрополита и МЦП на Српском језику знаци ,,истрага“, да је мјесна надлежност за поступање у предмету поводом наводно извршеног кривичног дјела обљуба над малољетним дјететом у Србији, пренесена са србијанских на црногорске правосудне органе, и то, конкретно, Више државно тужилаштво у Подгорици, због тога што су правосудни органи у Србији показали пасивност у поступању, као и да дуговремено одбијање од стране господина Бојана Јовановића да се појави пред тужилаштвом у Подгорици ради саслушања у својству свједока, не значи да то тужиластво у међувремену није предузимало друге истражне радње у предмету у циљу наводног прибављања доказа, те подизања оптужнице против митрополита и МЦП.
Без намјере да се овом приликом упуштам у стварне мотиве очигледно заједничких фабриканата ове лазне афере од стране рашчињеног свештеника господина Јовановица и НВО Montenegro international (овлашћено лице, госпођа Мирна Никчевић), ограничићу се на искључиво стручне разлоге, као и стање у списима предмета, из којих произилази неистиност напријед наведене изјаве господина Оленика, и то како слиједи:
Извиђај и истрага представљају два потпуно различита појма и двије потпуно различите фазе поступка, обије прописане одредбама Законика о кривичном поступку. Тако, док извиђај почиње од тренутка подношења кривичне пријаве од стране било код физичког или правног лица и има за циљ откривање кривичног дјела и учиниоца, те откривање и обезбјеђивање трагова кривичног дјела, а као фаза поступка прописана је у Глави XVII, одредбе чл.254. -чл.273. ЗKП, дотле истрага почиње од тренутка доношења наредбе о спровођењу истраге и спроводи се против одређеног лица, када постоји основана сумња да је то лице учинило кривично дјело, а прописана је у Глави XVIII. Претходни поступак, одредбе чл.274.-чл.290. ЗKП. Из наведеног произилази да се извиђај као фаза поступка не спроводи против одређеног лица, већ уопштено, односно, ради откривања кривичног дјела и уциниоца, а да се тек од доношења наредбе о спровођењу истраге, поступак води против одређеног лица, када и формално и суштински долази до покретања кривичног поступка.
Према томе, нетачни су наводи господина Оленика, да је против митрополита и МЦП покренут извиђај, будући да се извиђајем не покреће поступак против било ког лица, као и нетачни његови наводи да извиђај представља истрагу. Због тога, када сам прије око пола године присуствовао пружању обавјештења од стране митрополита Јоаникија у својству грађанина пред Вишим тужилаштвом у Подгорици, а на околности да ли је од стране неког лица почињено неко кривично дјело, то моје присуство је било у својству његовог адвоката, предње у смислу одредбе чл.259. ЗKП, којом је прописано да грађанин има право да ради пружања обавјештења дође заједно са адвокатом, а не његовог браниоца, будући да само осумњичени, односно окривљени имају право на браниоца, која својства нема грађанин који пружа обавјештења.
Овим путем користим прилику и да наведем да током прикупљања обавјештења у својству грађанина митрополит Јоаникије није питан, па према томе није ни пружао обавјештење на околности своје или умијесаности МЦП у извршење кривичног дјела обљуба над малољетним лицем, с обзиром да према стању у списима предмета тужилаштва, као и неспорно, произилази да они немају никакве везе са тим кривицним дјелом.
Нетачна је изјава господина Оленика, да је надлежност за поступање са правосудних органа у Републици Србији пренесена на правосудне органе у Црној Гори због одбијања органа у Србији да предузимају радње кривичног поступка.
Ово стога што је и сам Оленик навео да се радило о догађају који се десио у Србији, а одредбом чл.46. ЗKП је прописано да се мјесна надлежност државног тужиоца одређује према мјесној надлежности суда за подручје за које је државни тужилац именован, уз одредбу чл.25.тог истог закона, којом је прописано да је мјесно надлежан суд на чијем подручју је кривично дјело извршено или покушано. Мјесна надлежност тужилаштва и суда изван мјеста извршења кривичног дјела, и то према пребивалишту или боравишту окривљеног, или пак према подручју на којем је окривљен лишен слободе или се сам пријави, могла је евентуално постојати једино у случајевима прописаним одредбом чл.28. ЗKП, односно, када не би било познато мјесто извршења кривичног дјела, која се одредба у конкретном случају не примјењује, будући да се као мјесто извршења наводи Република Србија.
И на крају, нетачни су и наводи господина Оленика, да је Више државно тужилаштво у Подгорици, без обзира на недолазак господина Јовановића ради саслушања, у међувремену предузимало друге доказне радње у поступку. Ово стога сто господин Оленик, с обзиром да у том поступку не учествује у било ком својству, објективно не може имати права и потпуна сазнања о предмету, док ја као адвокат који је учествовао у поступку, могу да потврдим да наведено тужиластво, након пружених обавјештења од стране митрополита Јоаникија, није предузело ниједну другу радњу, будући да уз пријаву није ни приложен или предложен било који други доказ, осим сто је тужилаштво истрајавало на покушајима да се ради саслушања обезбиједи присуство господина Јовановић, у чему није успјело, након чега је започета процедура његовог саслушања од стране надлежног тужилаштва у Републици Србији, замолбеним путем.
Још једном наглашавам да ми није намјера да улазим у стварне мотиве подношења пријаве против митрополита и МЦП, па ни прљаве и неморалне кампање која се против њих покушава водити, већ искључиво стручно и истинито информисање јавности, овог пута негирањем навода господина Оленика, како у стручном погледу, тако и у погледу мени познатог и лако провјерљивог, а њему непознатог стања у списима предмета.
Извор: Велибор Марковић/Фејсбук
