Evropska komisija je juče predstavila novi plan vrijedan oko 300 milijardi evra za akcije u oblasti energetike i očuvanja okoline.
Cilj je da se EU brzo oslobodi korišćenja ruskih fosilnih goriva, što je zadatak koji je EK preuzela posle nedavnog samita u Versaju.
Plan koji u igri reči ima naslov „Obnoviti snagu EU“ odnosi se na solarnu energiju, tržište struje, međunarodnu strategiju, kao i na modifikovanje direktive da do 2030. godine udeo „čistih“ energenata bude 45 odsto. Cilj je i dalje da nulta emisija ugljen-dioksida stupi na snagu 2050. Do kraja ove godine EK je zacrtala cilj da se oslobodi za dve trećine zavisnosti od ruskog gasa, a u potpunosti do 2027. godine. Shvatilo se da je ova namera preambiciozna, pa se već sada pominje i prolongirana mogućnost „pre 2030“.
Strategija podrazumeva okretanje ka izvorima iz Egipta, Izraela, Kanade i SAD, kada je reč o tečnom gasu, i ka Azerbejdžanu, Alžiru i Norveškoj, kada se radi o gasovodima. Teško će, međutim, na ovaj način brzo moći da se pokrije 155 milijardi kubnih metara gasa koje EU uvozi svake godine. SAD su obećale 50 milijardi godišnje do 2030, ali su odmah smanjile ponudu na 15 milijardi.
Takođe, cena će biti daleko viša, pa će direktne posledice odustajanja od fosilnih goriva, pre svega iz Rusije, nositi izvesnost od skupog i nedovoljnog grejanja u zimskim danima. Na delu bi trebala da bude „ekološka revolucija“, ali diversifikacija u tako kratkom roku je teško ostvarljiva.
EU, na primer, do 2035. namerava da prestane da proizvodi vozila na termički pogon, odnosno na benzin i dizel. Do tada je potrebno napraviti dovoljan broj utičnica i „posejati“ ih po ulicama evropskih gradova, na svako parking mesto, obezbediti punjenje za one koji nemaju garažu, ali i dovoljne količine električne energije. To, iz ovog ugla, deluje kao nemoguća misija, kada samo malo jača potrošnja u zimsko vreme dovodi do poremećaja u snabdevanju strujom.
Izvor: Novosti
