Медији и портали су послије „побједе“ 30. августа интересантно подијељени
До тада су постојали медији Ђукановића, медији амбасада (попут Вијести и Дан) и слободни медији, који су послије куповине од стране компанија из Србије, постали Вучићеви медији.
Интересантно је да ту куповину медија од стране компанија из Србије није пратила хајка Ђукановићевих медија, рецимо, да се ради о медијској „окупацији Црне Горе“, што је знаковито.
У сваком случају то је био сигнал унапријед договорене куповине и очите сарадње два „предсједника држава“ која су на истим задатку, а која: провидно, реторички- фингирају политички сукоб.
Зато су посљедично, заједно и промијенили Владу Црне Горе на садашњу која обојици, изгледа, више одговара.
Очитост сарадње два режима се блиставо показала када је у своју емисију, опскурни Дражен Живковић позвао бившег СДТ Миливоја Катнића.
Сви су очекивали да ће „борбени Дражен“, који је својом порталом „Борба“ био песница за Вучићево „ударање у браду“ Владе Кривокапића, растурити и рашарафити чудног Миливоја.
Већ су се сви смијали како ће Миливоје изаћи из емисије потпуно разорен, растргнут од стране „моћног Дражена“!
Испало је све супротно. Чак највећи фанови „Борбе“ су послије емисије јавно објелоданили стање сопственог гађења над Драженовом сервилношћу у дотичној емисији.
Дражен у тој емисији само што није Катнићу ципеле очистио и огланцао језиком. Медијска сцена Црне Горе и њено монополизирање су дно дна.
То клановско монополирање медија је увертира за даље пропадање државе и народа.
Извор: Војин Грубач/Фејсбук
