Током свих векова хришћанства постојали су у Цркви храбри чланови, млади људи оба пола, који су Божјом благодаћу сачували своје душе чистим и нетакнутим и посветили су на славу Божју оно најузвишеније у човековом животу, дословно, неукаљану чистоту душе и тела. Такви људи су имали храбрости и безгранично поверење у Божје заступништво да су, мада живећи у свету са свим његовим опасностима, иако заплашени жељама својих сопствених страсти и искушењима ђавола, ипак успевали да храбро сачувају ово богатство чак и у крхком земаљском суду, пренели су га неповређеног кроз дуго животно путовање овде доле и на крају га предали своме Господу.
Колико дуго ће овако потрајати! Када ће крштени постати активни хришћани, тако да пастири могу посветити своју пажњу разговору са неверујућима? Како страшну битку морамо водити! Паклени пожар је већ у свету. Велики градови се множе широм земље. Фармер, како је реч дефинисана у нашим речницима, јесте део прошлости. Сада су земљопоседници са пребивалиштем у граду, јахтом на мору и приватним возом широм континента. У поређењу с тим има само неколико радника на пољима – превише сиромашних да би могли да издржавају своје породице. Тихи сеоски домови су постали малобројни, хоћу ли рећи драгоцени? Бојим се да није тако, јер људи веома брзо губе своју способност да оцене вредност ствари. Већина градова широм света је пренасељена. Женски део популације је најупадљивији. Глупаво лудило за нездравом модом је једна од свеобузимајућих страсти већине жена. Нема места баштама и вртовима, већина деце у Сан Франциску су заправо васпитана на улицама. О, како мало њих осећа благословен утицај хришћанског дома! Младићи и девојке су стално „заузети“, како сами кажу. А ово „заузет“ је нервозна, помахнитала јурњава да се „иде у корак са временом“. И након све њихове журбе ништа не преостаје осим измаглица, јер су празни, празни колико то може само бити свет који се мења и нестаје. Ипак они се брину и питају: „Куда да идемо и шта ћемо видети? Шта да радимо? О, шта можемо да урадимо?“ Ако се прошетате дуж широке авеније или прођете уском стазом, ако посетите општине у граду или завирите у фабрике, свуда ћете видети исти потпуно пожудни поглед дрске младе жене, која буљи неприродно преврћући очима. И понекад ћете чути такозване хришћане да говоре да је то слабост карактера кад неко има скроман оборен поглед, кад невино поцрвени. Такви људи не познају живи осећај и добар импулс чисте савести. Када младић испушта дим из свог дувана или показује своје зубе кроз презрив осмех у присуству и током разговора са старијим људима, онда нешто са друштвом није у реду, нешто је у питању са самим породицама.
Сагледавши све ово, љубљени, проповедник Речи Божје је обавезан страшном заклетвом коју је положио пре него што је примио дар апостолског наслеђа приликом рукоположења да вам представи целу Истину, а не само један њен део.
Број невенчаних људи је у порасту. А има и неких венчаних који кажу: „Не желимо децу, јер желимо да имамо колико је год могуће више уживања“. Ово је лажна позиција, јер у хришћанском браку једна врста задовољства није дозвољена непрестано. Хришћани се венчавају како због Бога и Његовог закона тако и због себе. Али, хришћани који остају сами одричу се брака и живе свето зарад и једино самога Бога. На тај начин видимо да су породичне везе покидане, као што је и стање самаца. Младим људима се не саветује да се забављају одмах након школе, јер то често одводи у разврат. Забављање током више година, такође, даје прилику да се погреши и чини погрешно пред Богом, јер је срце и љубав украдено од Бога и бачено пред човека.
Током свих векова хришћанства постојали су у Цркви храбри чланови, млади људи оба пола, који су Божјом благодаћу сачували своје душе чистим и нетакнутим и посветили су на славу Божју оно најузвишеније у човековом животу, дословно, неукаљану чистоту душе и тела. Такви људи су имали храбрости и безгранично поверење у Божје заступништво да су, мада живећи у свету са свим његовим опасностима, иако заплашени жељама својих сопствених страсти и искушењима ђавола, ипак успевали да храбро сачувају ово богатство чак и у крхком земаљском суду, пренели су га неповређеног кроз дуго животно путовање овде доле и на крају га предали своме Господу.
Хришћански јунаци и јунакиње, ви који сте следили или још увек следите узвишен пример Пресвете Богородице, Црква поштује ваш пример жртве као што то чини са Светим мученицима, који су у неколико сати завршили своју битку и доказали своју верност Богу и своју веру, јер ћете морати да војујете, патите и да жртвујете сав свој живот. Са радошћу и поштовањем гледају на вас анђели, јер ви личите на њих. Са мајчинском љубављу и са силом Пресвета Ђева Марија када јој се искрено молите штити вас својим покровом, јер сте ви њени ученици и следбеници. Сладошћу божанске љубави Небески Женик ће испунити ваша срца и узвратиће много више за вашу тренутну, пролазну, земаљску љубав коју сте положили пред Његове стопе. Вечни Судија ће вас наћи како чекате попут мудрих и разборитих девојака које су током читавог свог живота у својим рукама носиле жртву љубави и светли пламен доброг примера. Стога, верне до краја, Он ће вас позвати на вечну свадбену гозбу у Царству Небеском. Амин.
Архимандрит Севастијан Дабовић
Извор: Из књиге „Проповедање у Руској цркви“, Сан Франциско, 1899.
