Okidač za specijalnu operaciju, kako je ruski predsednik nazvao napad na Ukrajinu, bila je njena želja da uđe u NATO. Istu nameru sada pokazuju još neke ruske komšije. Pre svega Švedska i Finska.
Ako bi Finska ušla u Severnoatlantski savez, kopnena granica NATO-a sa Rusijom, udvostručila bi se na 2.600 kilometara. Švedski i finski vojnici već su učestvovali u operacijama Alijanse u Avganistanu. Od 2015. obe zemlje blisko sarađuju i sa SAD u opremanju i obuci vojnika.
„U toku su razgovori vlade i parlamentarnih stranaka o analizi nove bezbednosne politike, koji se moraju završiti do 31. maja. Možda budu gotovi i ranije“, ističe Magdalena Anderson, premijerka Švedske.
Helsinki najavljuje da će o članstvu odlučiti u narednih nekoliko nedelja.
„Razlika između statusa partnera i člana vrlo je jasna i ostaće takva. Ne postoji drugi način da se dobiju bezbednosne garancije osim kroz zajedničku odbranu koju NATO garantuje članom 5“, napominje Sana Marin, premijerka Finske .
Sankt Peterburg je od Finske udaljen tek 150 kilometara.
„Ozbiljno bismo ojačali kopnene snage i PVO, rasporedili bismo znatne pomorske snage u vodama Finskog zaliva. U tom slučaju više neće biti moguće govoriti o bilo kakvom nenuklearnom statusu Baltika – ravnoteža mora da se uspostavi“, kaže zamenik predsednika ruskog Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev.
Poruka stiže i iz sedišta NATO-a u Briselu – obe zemlje su spremne da pristupe, zbog, kažu, dugogodišnje uspešne saradnje.
„I Finska i Švedska su neformalno neutralne, ne postoji niti jedan zakon niti međunarodni sporazum koji njih obavezuju da one budu neutralne države. Treba naglasiti da su od 2014. godine obe države ojačale svoju saradnju sa NATO-om, ovo je ustvari samo fomalizacija i prelazak na neki viši nivo od onog koji trenutno imaju“, ukazuje Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove ISAC fond.
Aleksandar Mitić, naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu smatra da je sa druge strane jasno da je za Rusku federaciju svako širenje fronta, a sada se, dodaje, već može govoriti o frontu, jer ako postoji jedan totalni hibridni rat koji se vodi protiv Ruske federacije može da se kaže da bi širenje granice NATO-a, odnosno dupliranje te granice značilo itekako veliki bezbednosni izazov za Rusku federaciju.
I Švedska i Finska su članice Evropske unije od 1995. godine. Švedska u ratove nije ulazila od Švedsko-norveškog rata 1814. godine, kada je prihvatila politiku neutralnosti, dok je Finska neutralna od 1948. godine.
Igor Topalović
Izvor: RTS
