„Породица Ружић – то је историја Србије, то су велики труд и поштење, то је пожртвовање до крајњих граница, то је тежак рад и заслуге створене на основу рада, то је посвећеност и стваралачка енергија и резултати који су формирали наш народ претходних стотину година“, каже Виктор Лазић, председник Адлигата, поводом потписивања уговора о легату Породице Ружић са Доброславом Д. Ружићем, и преузимањем првих, изузетних предмета за овај значајан легат, пре свега намештаја и личних предмета који су припадали Види и Милошу Црњанском.
„Породични легат какав се ретко среће, људи какви се ретко срећу, чије заслуге и животи не смеју бити заборављени, већ морају бити на пијадесталу нашег народа“, каже Лазић.
„Доброслав М. Ружић, то је човек чији живот и каријера блистају над Србијом као звезда заштитница. Од раног детињства слушао сам о овом ‘библиотекару над библиотекарима’. То је човек на којег се сваки библиотекар угледа, на којег сви гледају са поштовањем, а чије је име недовољно познато јавности“, каже Виктор Лазић, председник Адлигата.
Доброслав М. Ружић (1854-1918) био је библиотекар краља Петра I, гимназијски професор, књижевник, сенатор, државни саветник и министар, човек који је током Првог светског рата спасао Мирослављево јенвађеље. Био је председник Српске књижевне задруге и Задужбине „Никола Чупић“, надзирао је изградњу цркве Светог Ђорђа на Опленцу.
Његова ћерка Видосава – Вида Ружић, чија заоставштина је такође укључена у породични легат – то је супруга Милоша Црњанског, без чије подршке је незамислив живот великог писца.
У оквиру легата породице Ружић Адлигату су стигли заиста посебни дарови – тросед и две фотеље из дневне собе Милоша и Виде Црњански, затим Видина шиваћа машина, као и мноштво стинијих, али не и мање значајних, предмета и архивске грађе.
Снимак који је начинио Доброслав Д. Ружић, поклонодавац, како Милош Црњански и Вида седе на троседу који се сада налази у Адлигатовом огранку у Инђији који је синоћ отворен за јавност, а који је брачни пар Црњански донео из Лондона, довољно речито говори о овом брачном пару, као и о поклоњеним материјалима.
Електрична шиваћа машина Виде Црњански коју су такође донели из Лондона у Београд 1965. године, а која се помиње и у Роману о Лондону, такође је поклоњена Адлигату.
Поклоњене су две књиге које су припадале Милошевом оцу Томи Црњанском, ту су и књиге из библиотеке Милоша Црњанског, неке са посветама, изузетне фотографије – Црњански који игра хокеј са потписом великог писца итд. Поклоњена је и значајна преписка: дописнице Кашиковића упућене Црњанском, неколико писама у вези превода Романа о Лондону на енглески језик (са М. Спанглером).
Ту је и извод из матичне књиге венчаних Виде и Милоша, исечци из новина, штампани текст Енглеске успомене из 1972, са исправкама које је уносио лично Црњански. Поклоњени су и папири за писма са меморандумом Црњанског, његове визит карте, коверте са адресом, Милошева чланска карта ССРНЈ, па чак и – опруге за вежбе руку.
Тек следи преузимање ствари из заоставштине Добре М. Ружића, као и осталих чланова породице Ружић.
„Животи многих наших великана сажети су у овом необичном легату, људи који су толико учинили, који су били као део моје најуже породице много пре него што сам имао прилике да њихове наследнике упознам, много пре него што сам имао част и обавезу да се, у име институције коју водим, бринем о њиховим заоставштинама. Сви ти људи су прилично пропатили због неправди које су доживљавали од државе, медија, суграђана… Предмети су више од предмета: садрже део њихове душе, и душе целе једне генерације и времена. Истовремено се осећам понизан и поносан, тужан због свега што се догађало, срећан јер су такви људи били међу нама. Ускоро ћемо за сваку личност обухваћену овим легатом објавити детаље са њиховим заслугама“, каже Виктор Лазић.
Заоставштина обухвата заоставштине Милоша Н. Ружића, Доброслава – Добру М. Ружића, Видосаву – Виду Ружић, Јована – Јову Ружића, Драгослава – Драгана Ружића и Жарка М. Ружића. Уговор је потписан са Доброславом Д. Ружићем, уз подршку његове супруге Лидије Ружић и синова Драгославом и Јованом.
Са Доброславом Д. Ружићем потписан је уговор о штампању рукописа његовог деде Доброслава М. Ружића Успомена на краља Петра, додаје Лазић и најављује да ће овај пројекат бити у највишем приоритету у раду овог удружења наредних месеци.
Извор: РТС
