Немачка најављује да ће уложити додатних сто милијарди евра у наоружање, а део би требало да оде и на противваздушну одбрану. У понуди је и израелски систем Гвоздена купола, али нису сви одушевљени том идејом.
Исламистички Хамас је прошлог маја испалио хиљаде ракета на Израел. Но, велика већина је уништена још у ваздуху. Израелски противракетни одбрамбени систем „Гвоздена купола“ (Iron Dome) поново је доказао своју ефикасност.
Сада, када руске ракете падају у Украјини, у непосредној близини територија НАТО, немачки политичари размишљају о куповини тог система за одбрану. Канцелар Олаф Шолц потврдио је оно о чему је претходно писало лист „Билд“: „То јесте дефинитивно једна од опција“, рекао је, а касније и разјаснио: „Морамо да се припремимо јер имамо комшију који је тренутно спреман да употреби насиље како би остварио своје интересе. Зато морамо да будемо довољно јаки да се то не догоди.“
Надстраначка сагласност
У међувремену је једна делегација Одбора за одбрану Бундестага отпутовала у Израел како би се упознала с тим системом за одбрану. План везан за противракетни одбрамбени штит наилази на широко одобравање у свим странкама. „То је стратешки одговор на латентну претњу Русије, између осталог и нама“, рекао је Фридрих Мерц, лидер опозиционих демохришћана (ЦДУ), у понедељак (28.3.).
Сматра се да је мало вероватан директан напад Русије на Немачку или друге земље НАТО. Међутим, стручњаци за одбрану процењују да је за уверљиво одвраћање потребна боља опрема.
Мари-Агнес Штрак-Цимерман, председница Одбора за одбрану немачког Бундестага, наглашава да је противваздушна одбрана део важног система одвраћања – заједно са најавом да ће немачко ваздухопловство (Луфтвафе) набавити америчке Ф-35, авионе способне за ношење и нуклеарног оружја. „Куповина ће можда морати да се обави веома брзо, али потребно је детаљно о свему разговарати“, рекла је Штрак-Цимерман, која тренутно борави у Израелу у саставу немачке делегације.
Притом ваља имати на уму да ће модернизација немачке војске, која се налази у лошем стању, трајати годинама.
Ниједан систем није идеалан
Но, као и увек, када детаљи нису познати, онда се јављају нагађања. И долази до збрке. У немачким медијима, а то допире и од неких политичара, израз „Гвоздена купола“ користи се као назив за комплетну противваздушну одбрану. Али израелска „Гвоздена купола“ је веома специфичан систем, конструисан за веома специфичну ситуацију.
Његов основни циљ јесте да пресреће импровизоване и друге ракете кратког домета испаљене на Израел директно с граница земље, а од стране Хамаса или других исламистичких група.
„Гвоздена купола која је дизајнирана за одбрану од пројектила кратког домета у ограниченом подручју као што је град, уопште нема смисла за Немачку“, каже за ДЊ Штефи Крист, портпаролка посланика ЦДУ у Бундестагу Родериха Кизеветера.
Кизеветер, бивши пуковник, критиковао је планирану куповину тог противракетног одбрамбеног система. „Уместо да улажемо милијарде у Гвоздену куполу која је потребнији нашим суседима, требало би боље да опремимо немачку војску и цивилну заштиту.“ Било би, каже, погрешно трошење ресурса ако би Немачка сада уложила милијарде у само национални противваздушни одбрамбени систем.
Немачка је заинтересована за још један израелски систем – „Стрела 3“ (Arrow 3). „Он је развијен како би се користио против иранских пројектила дометом 1.500 километара“, објашњава стручњак за безбедност Андреас Флокен за јавни сервис НДР. „Тај систем би веројатно могао да пресретне и руске ракете Искандер које су наводно стациониране у Калињинграду.“ Та руска ексклава између Пољске и Литве удаљена је само 700 километара од Берлина.
Укључивање савезника
Многи посланици Бундестага подржавају куповину система као што је „Стрела 3“, тим пре што је он већ доступан на тржишту. Но притом је важно, како наглашавају, у свако побољшање немачке противваздушне одбране укључити и немачке суседе у Европи.
У случају система „Стрела“ то би могло да функционише тако да радар стациониран у Немачкој открива и лансирање ракета усмерених на савезнике и потом им даје потребне податке за одбрану. Међутим, те земље би морале да поставе своје батерије за противракетну обрану како би елиминисале пројектиле који долећу.
За сада, међутим, због њихове велике брзине и променљиве путање не постоји поуздана одбрана од хиперсоничног оружја какво је Русија већ користила и у Украјини.
Избећи нову трку у наоружању
Одбрана од ракетног напада изузетно је компликована. Такав напад се врши с великим бројем пројектила истовремено, како би се одбрана надвладало већ пуком масом надолазећих ракета. А чак и један пројектил би могао да има разорне посљедице, нарочито ако би се користило нуклеарно оружје.
Као негативан пример спомиње се „Стратешка одбрамбена иницијатива“ (СДИ), бившег америчког председника Роналда Регана из 1980-их година. Реч је о програму у који је уложено 120 милијарди долара, а идеја је била да се створи непробојан штит над Сједињеним Државама који би укључивао свемирске инфрацрвене сателите за осматрање, супер брзе пројектиле пресретаче и високоенергетске ласерске топове. Тај пројект је окончан почетком 1990-их, а да никада није заживео.
Политичари који се баве питањима безбедности и одбране искористили су неуспех СДИ као аргумент за тврдњу да споразуми о контроли наоружања нуде најбољу заштиту од таквих напада.
Но у међувремену је некада густа мрежа уговора о контроли наоружања постала прожета рупама. Готово да више нема ограничења ни за САД, ни за Русију да развијају и примењују конвенционално и неконвенционално оружје, а земље попут Кине ионако нису ни биле везане уговорима. Русија је често критиковала и указивала на то да ракетна одбрана подрива равнотежу снага и да би могла да доведе до нове трке у наоружању.
Да ли је одбрана облик милитаризације?
У Немачкој се већ расправља о томе треба ли побољшање противваздушне одбране сматрати „наоружавањем“ и „милитаризацијом“. Портпарол канцелара Штефен Хебештрајт покушао је у понедељак (28.3.) да примири духове: „О чисто одбрамбеном систему, као што је противракетни одбрамбени систем, може се судити узимајући у обзир чињеницу да смо са системом Патриот до сада такве ствари имали само у ограниченој мери. Али не мислим да је то милитаризација или наоружавање у класичном смислу“, рекао је Шолцов портпарол.
„Стрела 3“ или сличан систем могао би да буде оперативан до 2025. године, наводи лист „Билд“ и коштао би наводно две милијарде ева. Но стручњаци за одбрану очекују веће трошкове. Према лобистичкој групи са седиштем у САД „Missile Defense Advocacy Allianceu“, свака батерија кошта 170 милиона долара, а сваки пројектил-пресретач око три милиона. Осим тога, ту су и трошкови обуке, одржавања и рада током комплетног животног века система.
А Немачкој би била потребна и далеко већа мрежа радарских система и ракетних батерија од Израела, који има малу површину. Само немачка покрајина Баварска је три пута већа.
Вилијам Гулкрофт
Извор: Дојче Веле
