Баздуљ: Празник читања под куполом

Од 21. до 29. октобра одржан је шездесет и шести по реду Међународни београдски сајам књига. Земља гост била је Француска. Сајам је, по обичају, прошао добро, мада помало у знаку неформалних најава да му је ово посљедња инкарнација на традиционалној локацији.

Мухарем Баздуљ, (Фото: Фејсбук)

Кад се говори о културама јужнославенских народа, укључујући, наравно, и Србе, често се потенцирају дисконтинуитети. У култури обиљеженој дисконтинуитетима, континуитети и традиције бивају још важнији него другђе. Традиција Сајма књига у Београду у том смислу има хвалевриједан значај. Први Сајам књига у Београд отворен је 1957. године. Отворен је на локацији Београдског сајма, у посљедњој декади октобра, а отворио га је Родољуб Чолаковић. На том првом сајму било је 60 домаћих издавача и 36 иностраних, и то из 16 држава Европе, Азије и Америке. Сајам је трајао шест дана. Фасцинантно је да су основне координате сајма све ово вријеме остале непромијењене. Сајам се све вријеме одржава на истом мјесту, увијек га отвара неки истакнути књижевни стваралац, те је све вријеме међународни.

Наравно, неке ствари су се и мијењале, али набоље. Број издавача, и домаћих и страних, драстично се повећао. Повећао се и број земаља из којих долазе излагачи. Повећао се и број дана трајања сајма, па посљедњих година углавном траје осам дана, док је текуће године, ево, трајао чак и девет. А уведене су такође и неке новине на трагу пракси других свјетских сајмова. Таква је, рецимо, новост увођење земље специјалног госта. Прва земља гост 2002. године била је Норвешка. А у каснијим годинама, земље гости су биле, примјера ради, Канада, Италија, Грчка, Кина, Иран, Египат. Ове године је земља гост била Француска.

А сајам је ове године отворио угледни београдски писац и издавач Владислав Бајац у друштву француског колеге Матијаса Енара. Кад је пак ријеч о атмосфери и значају сајма, реченице Иве Андрића из 1970. и данас звуче тачно: „Већ на први, површан поглед може се видети жеља да Сајам буде отворен прозор са двоструким видиком, са видиком за нашег човека у страни свет књиге и видиком за странца на пут и развитак књиге у књижевностима наших народа.“

Аутор овог текста обишао је многе свјетске књижевне сајмове: од Гетеборга до Лајпцига и од Лондона до Техерана, па на трагу тих поређења може рећи да Сајам књига у Београду може без трунке срама да с њима стане раме уз раме. Сајам књига у Београду је и продајна манифестација гђе десетине и стотине хиљада читалаца купују књиге с великим попустима, али и мјесто сусрета књижевних професионалаца. Нарочито је та вјерност публике импресивна. Мада улазница за данашње српске прилике и није одвећ јефтина, пошто износи 350 динара, односно три евра, гужве су биле свакодневне. Тако је сваке године, чак и у тешким временима, кад су биле санкције. Чак и у години пандемије короне, одржана је нека врста „замјенског Сајма“ пошто је било могуће наручити доставу књига с попустом, а онлајн су одржаване трибине и промоције.

Отуд су се ове године и књижевни инсајдери и „обични“ читаоци забринули због најава да би ово могла бити посљедња година одржавања Сајма књига на традиционалној локацији, пошто је у плану да се цијело сајмиште до 2027. пребаци у Сурчин. Ипак, то још увијек није званично. Говорка се, наиме, у рушењу највећег дијела сајмишта, али се зна да се Хала 1 због њеног културно-историјског значаја неће рушити, а она је убједљиво најважнија за Сајам књига. Лавовски дио сајма, наиме, налази се испод величанствене куполе коју је, подсјетимо, скупа са Милорадом Пантовићем и Миланом Крстићем пројектовао Бранко Жежељ.

Француска је као овогодишња земља гост довела неке од највећих звијезда овогодишњег сајма: од Ерика Емануела Шмита преко поменутог Енара до свјетски славног економисте Томе Пикетија. Бројни издавачи обогатили су понуду новим издањима француских писаца. Такође, француски издавачи представили су, између осталог, своје преводе српских и других регионалних писаца на француски језик. Највећи издавачи, они који имају највеће штандове на најбољим локацијама у Хали 1, а то су, набројимо само неке, Лагуна, Вулкан, Службени гласник, Агора, Геопоетика, Академска књига, спремили су за Сајам неке изузетно занимљиве књиге.

Примјера ради, Геопоетика је паралелно са загребачким Фрактуриним издањем објавила књигу Сњежане Бановић „Кроника сретних тренутака“. На сличан начин, новосадска Академска књига доноси нови роман Слободана Шнајдера „Анђео нестајања“. Агора је послије вишегодишње паузе публиковала нови роман једног од водећих српских савремених писаца Владимира Пиштала: „Песма од три света“. Лагуна је објавила нове књиге Џампе Лахири и Етгара Керета, а Вулкан најновијег Стивена Кинга. Међу новим издањима Службеног гласника су и нови наслови њихових познатих фаворита попут нобеловке Олге Токарчук. Међутим, права живост српске издавачке сцене види се тек кад се завири у понуду оних мањих издавача какви су Лом, Арете, Карпос, Дарма, Књижевна општина Вршац и многи други. Иако се издавачи жале да је продаја ове године била нешто лошија него оне претходне, имајући у виду инфлацију и економску ситуацију у цјелини, поново се показало да људи у Србији држе до књиге и читања. И оно што је нарочито лијепо је што на сајам заиста долазе све генерације: од ђеце до људи који ходају уз помоћ штапа, као у оном старом медијском слогану – од 7 до 107 година.

Мухарем Баздуљ

Извор: П Портал