На почетку Поста увијек се праштамо, молимо Господа да нам опрости све наше гријехе вољне и невољне.
У исто вријеме, мирећи се са Господом, призвани смо да се помиримо и да опростимо једни другима. Праштање је најдивнији цвијет људске душе и људскога срца. Томе нас је сам Господ научио тиме што је Он нама опростио и непрекидно прашта призивајући нас да једни другима опростимо да би и Бог нама опростио. Зато се ово вече и овај дан називају „прочкама“, што значи даном праштања. Како је говорио наш отац, Свети Јустин Ћелијски, данас се и птица у гори опрашта од друге птице и тражи њен благослов, а камоли човјек, а камоли брат да не тражи опроштај од свога брата. Зато молећи опроштај једни од других радујмо се Господу и кренимо са постом душе и са постом тијела до великог и светог дана Христа Васкрслога, Коме нека је слава и хвала у вјекове вјекова. Амин.
Дио из бесједе блаженопочившег Митрополита Амфилохија
Вече праштања, 14. фебруар 2010. године, Цетињски манастир
Извор: Митрополија
