U emisiji ZDF-a nastupila je i Gabrijela Krone-Šmalc, dopisnica ARD-a iz Moskve 1987-91. Ona se već dugo sreće sa animozitetom u javnosti koji joj sleduje kao jednoj iz kluba „Razumevača Putina“ (Putinversteher). Da li je razumevanje ruske politike pravi proruskom? Samo to pitanje već cilja na ponižavanje.
Krone-Šmalc jasno kaže da je to što je Rusija napravila prekršaj međunarodnog prava. Ali, njeno je pitanje, šta ćemo sada s tim? Hoćemo li se, ona misli na Nemačku i Nemce, i dalje zgražavati, ili se opredeliti za konstruktivniji pristup? „Mi možemo da menjamo politiku, ali ne možemo promeniti našu geografiju. Jer ako se sad samo ukrutimo na tome da je rusko ponašanje nedopustivo, da je povređeno međunarodno pravo, da su pogažene norme, to nije konstruktivni doprinos.“
„Mi smo se decentralizovali i federalizovali, zašto sve ove godine to nisu mogli Ukrajinci?“, pita se Krone-Šmalc uz zgražavanje u studiju i kasnije u medijskim reakcijama. Decentralizacija nekako uvek potone u horu začuđenih, iako je ona ključno pitanje ukrajinske krize. Zametak ukrajinske decentralizacije leži u sporazumu iz Minska potpisanom 2015. – ali onaj ko danas pokušava da razgovara o tome, nailazi jedino na, pogodili ste, zgražavanje.
Nemačka je federacija, Austrija je federacija. U obe te zemlje su „Länder“, federalne jedinice, koje dnevno igraju igru moći s centralnim vlastima. Pri svemu tome su obe zemlje nacionalno relativno homogene, jer germanski deo preteže. Zašto je Ukrajina u ovih sedam godina ostala tvrdoglavo unitarna, iako ima šest, a ako se uračuna i Krim koji se ne računa, osam miliona etničkih Rusa? Zašto niko sa strane nije vršio ozbiljan pritisak na Kijev da sprovede odredbe dogovora iz Minska?
Na šta je Kijev čekao? Da možda neće morati da decentralizuje zemlju, jer će EU, Amerika, NATO i Boris Džonson ući u rat s Rusijom kako bi Ukrajini omogućili da ostane unitarna država?
Vesna Knežević
Izvor: RTS
