Блоковска подела на “запад и исток” није била интензивнија од краја Хладног рата. Док се на Западу збијају редови око јединственог одговора на агресију Русије, Србија наставља да седи на две столице. Мада власти у Београду поручују да потпуно подражавају интегритет Украјине, за осуду агресије на украјинске територије ми смо мали. Током јучерашњег дана одлазећи украјински амбасадор у Србији Олександр Александрович тражио да Србија јасно осуди агресију Русије, на шта му је председник Србије из Монака, где се налази у званичној посети, одговорио да ће прихватити његове “молбе” након што он позове свог председника Зеленског да осуди агресију над Србијом, коју су спровели САД, Велика Британије, Немачка и друге западне земље, пише Еуропеан Њестерн Балканс.
Вучић је поручио да је Србија мала земља и да не жели себи да укине могућност да прекине пријатељство са некима. На крају дана, према речима председника, Србија не одлучује о Украјини. “Не одлучујемо ми о судбини Украјине. Али, ако је тако, позивам га да позове свог предстедника Зеленског и замоли га да осуди стравичну и трагичну агресију коју су над Србијом спровеле САД, Велика Британија и друге земље”, рекао је председник Србије Александар Вучић. Заборављено је изгледа да су на самом почетку бомбардовања Савезне Републике Југославије, 25. марта 1999. године председник Украјине Леонид Кучма, премијер Валериј Пустовиотенко, као и председник украјинског парламента – Врховне раде Олександар Ткаченко, осудили су бомбардовање и интервенцију НАТО-а.
Иако је Украјина, прва сојветска република која је још 1994. године са НАТО-ом потписала Партерство за мир, у исто време она је прва земља која је покушала да посредује у југословенској кризи, и то много пре руско-финског двојца Виктора Черномердина и Мартија Ахтисарија. О њиховим разговорима са председником Слободаном Милошевићем мало се зна. Остало је забележено писање Ројтерса да је састанак трајао 90 минута, и да „Милошевић није имао слуха за предлоге украјинске стране“. Украјинска Влада је током бомбардовања Савезне Републике Југославије слала хуманитарну помоћ народу Југославије, као и косовским избеглицама које су се са простора Косова склониле у данашњу Северну Македонију. Такође, остало је забележено, да је неколико авиона ЈАТ-а било смештено на украјинским аеродромима, да би се избегло уништавања имовине југословенске националне авио компаније. Украјинско министарство спољних послова је тада Радио слободну Европу потврдило ову информацију уз напомену да је Украјина пристала на тај договор у оквиру својих мировних иницијатива.
На улицама Кијева и других великих градова у Украјини одржаване су демонстрације против НАТО-а. И украјински комунисти, али и милитантна десница једногласни су били у осуди деловања НАТО-а према Југославији. Највећи протест организован је испред амбасаде Сједињених Америчких Држава у Кијеву, где је хиљаде људи носећи иконе, палило свеће. Демонстранти су од Владе тражили измену закона којем се за кривично дело сматра учешће Украјинских држављана као добровољаца у ратовима ван територије земље. Председник Леонид Кучма је још у априлу 1999. године позвао међународну заједницу да на Косово пошаље мировне снаге Уједињених нација. Његов предлог био је да се оне састоје од трупа из земаља које нису учествовале у НАТО бомбардовању. Такође, Кучма је тада рекао да мировне снаге УН-а морају да стекну поверење Срба – што значи да је учешће руских трупа од суштинског значаја, да би мисија оваквих мировних снага успела.
За Украјину Косово је Србија и после 2008. године
Украјина је једна од земаља која није признала независност Косова. Да ће остати тако, украјинске власти рекле су и након 2008. године, после ванредне седнице Скупштине Косова17. фебруара када је усвојена Декларација о независности Косова, коју је образложио тадашњи премиејр Косова Хашим Тачи. Тадашњи Украјински председник Виктор Јушченко изјавио је већ 19. фебруара 2008. године, само два дана након проглашења независности Косова, да став Украјине о ситуацији да пре свега следи националне интересе те земље и међународно право. Он је истакао да позиција Украјине произилази из мишљења да одлука о признавању или непризнавању Косова захтева тајминг за већину земаља света. „Полазимо из наде да ресурси тражења решења кроз преговоре још нису исцрпљени.“
Украјинска премијерка Јулија Тимошенко тада је изјавила да Украјина лежи у суседству неколико земаља које се суочавају са територијалним проблемима и „зато пре него што донесе било какву одлуку, Украјина жели да зна да ли је Косово већ́ норма, уобичајена пракса или јединствен догађај на који свет треба да реагује”. Тимошенкова је напоменула да Украјина одржава мултилатералне дипломатске консултације, са циљем да се утврди како се доживљава независност Косова, што ц́е јој омогуц́ити да одреди свој став по овом питању.
Тачку на став Украјине о независности косова ставио је министар спољних послова Володимир Охризко, 4. децембра 2008. године, говорећи на састанку ОЕБС-а, када је рекао да „Украјина никада неће направити компромис по питању територијалног интегритета било које државе“. Председник Србије Александар Вучић изјавио је јуче у Монаку да ће осудити признавање независности сепаратистичких региона на истоку Украјине када председник те земље Володимир Зеленски на телевизији осуди НАТО агресију на Србију 1999. године.
Извор: Данас
