1. Ko učestvuje na Zimskim olimpijskim igrama?
U Pekingu će se za medalje boriti oko 2.900 sportistkinja i sportista iz više od 90 nacionalnih saveza. Među njima je i 149 sportistkinja i sportista iz Nemačke. Najstarija učesnica Olimpijskih igara je 49-godišnja Klaudija Pehštajn. Za nemačku predstavnicu u brzom klizanju to će biti osme Olimpijske igre.
Do kraja Igara, 20. februara, predstoji 109 takmičenja – sedam više nego na Zimskim olimpijskim igrama 2018. godine u Pjongčangu. Razlog za to su mešovita takmičenja koja su nedavno uvrštena u program, na primer u skijaškim skokovima, brzom klizanju na kratkim stazama i u snoubordu. Takođe, bob je dobio disciplinu monobob za žene.
Za razliku od Letnjih olimpijskih igara, velikih zvezda nema mnogo. Među njima su definitivno američka alpska skijašica Mikaela Šifrin i aktuelni olimpijski šampion u umetničkom klizanju, Hanju Juzuru iz Japana. Izuzetna sportistkinja je i holandska brza klizačica Iren Vist. Od sportista iz Nemačke najveća očekivanja su od Feliksa Loha i Natalije Gajzenberger u sankanju i Frankčeska Fridriha u bobu.
2. Gde se održavaju takmičenja?
Takmičenja su raspoređena na tri lokacije: Peking, Jancin i Džangđakou. U glavnom gradu se održavaju takmičenja u hokeju, brzom klizanju, brzom klizanju na kratkim stazama, umetničkom klizanju i karlingu. Ponovo će biti korišćene neke od hala Letnjih olimpijskih igara iz 2008. godine, dok je hala za brzo klizanje nova. Takmičenje u snoubordu i skijanju slobodnim stilom biće održano na posebno zanimljivom mestu, u nekadašnjoj industrijskoj zoni.
Oni koji se nadmeću u alpskom skijanju, bobu i sankanju, moraće da putuju oko 75 kilometara severoistočno od olimpijskog sela, do Jancina. Tamo su novoizgrađena bob staza i novoizgrađene skijaške staze. U Džangđakouu, na oko 180 kilometara od Pekinga, biće održana takmičenja u snoubordu, skijanju slobodnim stilom, kao i biatlonu, skijaškom trčanju, skijaškim skokovima i nordijskoj kombinaciji.
Peking, Jancin i Džangđakou su povezani novom, brzom železničkom prugom. S obzirom na to da na sve tri lokacije čak i zimi nema dovoljno snega, Zimske olimpijske igre će po prvi put biti održane u potpunosti na veštačkom snegu. Pored toga, Jancin i Džangđakou se nalaze u rezervatu prirode, čija je površina za potrebe Olimpijskih igara smanjena za skoro četvrtinu.
3. Kakva je epidemiološka situacija u Pekingu?
Organizatori preduzimaju sve kako bi obezbedili „nesmetan tok Zimskih olimpijskih igara“. Deo striktne strategije „bez-kovida“ su masovna testiranja, ograničavanje kontakata i zatvaranje delova grada ili čak čitavih milionskih gradova. Pre i po dolasku svi moraju biti testirani i smeju da se kreću samo unutar „zatvorenih krugova“. Obavezna su dnevna PCR-testiranja, a rezultati moraju da se učitaju u zvaničnu aplikaciju „My2022“, zajedno sa podacima o telesnoj temperaturi i opštem zdravstvenom stanju.
Ta aplikacija već je bila na meti kritika zbog zabrinutosti za zaštitu podataka o čemu je i DNJ izveštavao. Postojala je zabrinutost i zbog mogućih manipulacija sa testovima i graničnim vrednostima. Svako ko je pozitivan mora u desetodnevni karantin, ali on može biti skraćen sa dva negativna testa u razmaku od najmanje 24 sata.
Bezbednost i zdravlje učesnika su naš glavni prioritet“, ponovio je u utorak novinarima Džao Vejdong, portparol Pekinškog organizacionog komiteta (BOC). Međutim, Kinezi nisu uspeli da ostvare cilj da spreče dolazak omikron-varijante u zemlju.
I pored strogih mera, sportske manifestacije će biti održane pred publikom. Broj posetilaca iz Kine će biti ograničen, publike iz inostranstva neće biti. U januaru je obustavljena i prodaja karata.
4. Koliko ima politike na Olimpijskim igrama u Pekingu?
O mestu održavanja Zimskih olimpijskih igara već dugo se nije sa toliko kritika raspravljalo kao sada. Zapravo, poslednji put se to dogodilo kada je kineska prestonica bila domaćin Letnjih olimpijskih igara 2008. godine.
U to vreme postojala je nada da bi olimpijske igre mogle da doprinesu političkim promenama i otvaranju zemlje. To se, međutim, nije desilo. Naprotiv, kineski politički sistem trenutno je restriktivniji nego ikad: sistematsko ugnjetavanje Ujgura i Tibetanaca, gušenje opozicije u Hongkongu, širenje nadžora u čitavoj zemlji i slučaj teniserke Peng Šuai – zbog kršenja ljudskih prava neke države su odlučile da diplomatski bojkotuju Igre, poput SAD, Velike Britanije i Japana. Vodeći političari i diplomate tih zemalja neće prisustvovati takmičenjima. Iako se nemačka vlada zvanično nije priključila tom bojkotu, ni kancelar Olaf Šolc, ni drugi članovi vlade, ni predsednik Frank-Valter Štajnmajer neće otputovati u Peking.
Dolazak je, međutim, najavio ruski predsednik Vladimir Putin – iako je Rusija isključena iz takmičenja. Zbog afere s dopingom na Zimskim olimpijskim igrama u Sočiju, u koju je bila uključena i sama država, predstavnici iz Rusije se takmiče kao „neutralni sportisti“, pod olimpijskom zastavom. Putinu je dozvoljeno da dođe samo zato što ga je zvanično pozvao kineski predsednik Si Đinping.
5. Da li sportistkinje i sportisti smeju da daju političke izjave?
„Svaka izjava ili ponašanje koje narušava olimpijski duh, a pre svega krši kineske zakone i propise, imaće posledice“, upozorio je član BOC Jang Šu. Međunarodni olimpijski komitet (MOK) ukazuje na svoju Olimpijsku povelju, u kojoj stoji da su političke izjave na konferencijama za štampu, u intervjuima ili putem društvenih medija dozvoljene, ali da im nije mesto na takmičenjima ili dodelama medalja. Pored toga, postojala je i napomena da se poštuju „važeći zakoni“, ali nije precizirano šta bi to trebalo da znači.
Stoga je pod velikim znakom pitanja da li će se neki sportista zaista usuditi da javno kritikuje političku situaciju u Kini. U svakom slučaju, udruženje „Atlete Nemačke“ to ne savetuje, s obzirom na nedostatak podrške MOK. Dirk Šimelfenig, šef nemačkog olimpijskog tima, u intervjuu za javni servis ZDF kaže: „Imamo igre s dva neizvesna faktora. Jedan faktor je korona, a drugi Kina.“
Andreas Šten Simons
Izvir: Dojče Vele
