Мирослав Здравковић: Буџет Републике Србије за 2027. годину – неизвесности и могућности

Пише: Мирослав Здравковић

У данима у којима је дошло до колапса Алта банке, и непознаницама где ће све још доћи до пуцања фирми и система (медији, грађевинска индустрија…) овде ми је жеља само да укажем на редове величина приликом формирања буџета Србије за 2027. годину. Постоји линеарно планирање у складу са договором са ММФ-ом, али ово није линеарно време, већ драстичан дисконтинуитет и земљотрес разорне снаге.

Овде је приказана радна табела, где у другој и трећој колони имамо извршење буџета у осам месеци 2025. и 2026. године. Сутра, 4. новембра, изаћи ће и подаци за девет месеци, а већ је завршен десети месец, па је питање колико су у последња два месеца промењене динамике из првих осам месеци.

Макроекономски подаци

У четвртој колони су индекси из осам месеци, а цела 2026. је производ ових индекса у односу на вредности у 2025. години, а не Закона о буџету за 2026. годину.

Циљ нам је увид у редове величина, а не тачност. И могућности за формирање буџета за 2027. годину који ће бити штедљив, и моћи да поднесе неизвесности у погледу даљих кретања у тој години.

Економске неједнакости у Европи: Србија међу рекордерима

Шеста колона, вредности прихода и расхода у 2027. години, производ је процењене реализације за 2026. години, на основу динамике из првих осам месеци, и произвољно уписаних индекса за 2027. годину, чије ћу претпоставке овде објаснити.

Једна од основних претпоставки је да нема промене пореских стопа, а она се лако може променити и кориговати пореске приходе навише или наниже, у зависности од намере.

Укупни приходи буџета представљају збир пореских и непореских прихода.

Код пореских прихода смо претпоставили, у већини, успоравање динамике, и то:

• Порез на доходак грађана биће повећан за 3,0% након раста од 9,1% у 2026. години;
• Порез на добит правних лица биће номинално исти, након повећања за 18,0% у 2026. години. Десетине и стотине релативно великих приватних и јавних предузећа завршиће ову годину са губицима због Алта банке, сумњивих и ненаплативих потраживања, па ће бити успех уколико порески приходи буду једнаки као у 2026. години;
• Порез на додату вредност биће повећан за 5,0%, након раста за 9,9%;
• Акцизе и царине биће номинално исте као и у 2026. години, мада су приходи од акциза смањени (-5,5%), а од царина благо повећани (+2,7%);
• Остали порески приходи биће исти, након смањења за 1,7% у 2026. години;
• Непорески приходи након фантастичног раста за 57,3% у 2026. остају на истом нивоу у 2027. години, у износу од 479,6 милијарди динара. Ову цифру би требало значајно смањити, на 400 или 350 милијарди динара, али је ипак овако остављамо.
• Донације остају на истом нивоу у износу од 20,1 милијарди динара.

Буџетски приходи би у 2027. износили 2.659,5 милијарди динара, и били би за скромних 2,3% већи него у 2026. години.

Е сада следи „гиљотина“ – планирање расхода за 2027. годину.

Иван Радак: Свануо је дан после… и за економију Србије

Расходе сам планирао на следећи начин:

• Расходи за запослене, у износу од 675 милијарди динара били би исти као и овој години. Отприлике половина свих запослених на буџету запослена је у претходних 14 година, најчешће без квалификација за радна места, што је био коруптивни магнет за „водање“ по митинзима, и друге непродуктивне сврхе. Раст зарада је могућ само уз смањење броја запослених. Ревизија диплома, квалификација и потреба за радом требало би да се обавља током целе 2027. године.
• Расходе за куповину роба и услуга смањио сам за 10%, са 249 на 224 милијарди динара, а по потреби, могу бити знатно више смањени.
• Расходе за отплату камата повећао сам за 10%, са 183 на 201 милијарди динара.
• Субвенције сам смањио за 15%, са 247 на 210 милијарди динара. И овде је могуће знатно веће смањење, јер је много корупције и апсурдне (ако не знамо да је корупција) потрошње.
• Дотације међународним организацијама су релативно занемарљиве, у износу од 10 милијарди динара, те су остављене на истом нивоу.
• Трансфери осталим нивоима власти, у износу од 97 милијарди динара, остављени су на истом нивоу, мада и овде може да се уђе у детаље и види колике су уштеде могуће, уместо линеарног повећавања из године у годину. У принципу, што је општина сиромашнија, то је и зависнија од овог трансфера из републичког буџета. Ипак, могу се поставити питања да ли се ове паре троше на бесмислене пројекте и има ли у томе одговорних?
• Трансфере организацијама обавезног социјалног осигурања повећао сам за 10,0%, са 409 на 449 милијарди динара. Можда ће бити потребно и веће повећање, уколико смањени број запослених у приватном сектору буде довео до смањења доприноса из зарада.
• Социјална заштита из буџета такође је повећана за 10,0%, са 232 на 255 милијарди динара, и овде би требало преиспитивати њену структуру, колико је ефикасна и целисходна.
• Остали текући расходи смањени су за 5,0%, са 48,4 на 46,0 милијарди динара. Корупција је у дискреционом одлучивању.
• Капиталне расходе сам смањио за 70,0% са 760 на 228 милијарди динара, и ово је кључна позиција у планирању, и мотивација за ову целокупну игрицу око буџета за 2027. годину. Смањење капиталних расхода за 532 милијарде динара било би, скоро, упоредиво са побољшањем буџетског резултата за 574 милијарде динара, што значи да су све остале промене на позицијама прихода и расхода занемарљиво мале у односу на могућност смањења на овој позицији.
• Буџетске кредите и активиране гаранције задржао сам на пројектованој вредности за 2026. годину.

Прелазак буџетског салда из дефицита од 349 у суфицит од 225 милијарди динара значио би прекид даљег раста јавног дуга, уз задуживање искључиво за рефинансирање доспевајућих кредита.

Српски економисти се огласили: Ако победи Студентска листа нема страха од нестабилности

Оволико велика разлика у капиталним расходима имала би катастрофалан утицај на грађевинарство. Међутим, какав је досадашњи његова раст уопште и био? Увећане фактуре, непродати станови, урушене конструкције, прање пара…

Размишљање о суфициту, као почетној позицији за планирање, много је боље од линеарног договора са ММФ-ом, који корупција не занима, већ одрживост јавног дуга, уз благослов задуживања.

Наредних дана и недеља могуће је исправљати ове податке, али суштина остаје иста: могуће је позитивно одредити државну потрошњу за 2027, без разлога за панику.

Извор: Макроекономија