Пишу: Оливера Миливојчевић и Лука Мичета
Гост НИН-а Радомир Саичић редовни је професор Хемијског факултета у Београду и редовни члан Српске академије наука и уметности, рођен у Београду 1961. године.
Научник великог угледа у струци недавно је ушао и у политику као кандидат студентског покрета.
Мирно и ауторитативно говори за НИН о изборној победи Студентске листе и изазовима који је очекују у наредном периоду.
Професорски позив је синоним за знање, аргументе, дубоко размишљање и критички став, док је политика најчешће нешто што је потпуно супротно од тога. Који је био пресудан тренутак у вашој одлуци да уђете у политику, да се прикључите Студентској листи: морална обавеза интелектуалца да реагује на стање у друштву или искристалисан став научника да се српско друштво не може реформисати изван политике?
– Оно што се у последње две године дешавало у Србији није било сучељавање различитих политичких ставова или идеолошких оријентација, већ борба против криминала и мафије. Ову борбу повели су студенти и сматрао сам својом моралном обавезом да им се у тој борби придружим. Не сматрам себе политичарем, нити сам то икада био. Као што у рату, када се прогласи мобилизација, сви (привремено) остављамо своја грађанска занимања, облачимо униформу и боримо се против непријатеља као војници и официри, тако сам и ја преузео своју улогу у овој борби студентског покрета, који је своју политичку артикулацију остварио формирањем Студентске листе. Ја сам резервни официр, па када се рат заврши – намеравам да скинем униформу и да се вратим својим редовним активностима универзитетског професора и истраживача. Али треба још доста тога урадити до демобилизације.
Која су три циља Студентске листе који за вас имају највећу тежину? Обнова правне државе, успостављање меритократског система или, рецимо, заштита јавног интереса? Да ли су ваши приоритети другачији? Како политичку визију претворити у егзактне резултате?
– Тешко их је рангирати по значају, јер је сваки од циљева Студентске листе неопходан за нормалан живот грађана Србије. Ипак, ако бих морао да у три речи сажмем свој покретачки мотив, то би била борба за слободу, истину и правду. Годинама смо робовали корумпираној власти, која нас је подјармила урушавајући све институције система: ослобађањем правосудног система вратићемо правду; ослобађањем система информисања поново ће се чути истина у јавном простору, који је годинама био испуњен клеветама и говором мржње. Мој лични став? Стало ми је не до пуке промене власти, већ до успостављања једног здравог система вредности.
Истицали сте да су заједнички циљеви покрета важнији од разлика. Да ли је политичка заједница могућа без идеолошког јединства? Колико она може опстати без потискивања суштинских неслагања?
– Сви желимо да удишемо чист ваздух, да пијемо бистру воду и једемо здраву храну: то одређује наш став према пољопривреди, екологији и рударству, независно од идеолошког опредељења. Желимо државу у којој ће сви бити једнаки пред законом, у којој ће се посао добијати према стручности, а не према партијској припадности, у којој ће пацијент бити у центру пажње здравственог система, а ученик представљати сврху постојања образовног система. У којој ће универзитет бити извор знања, образовања, научно-технолошког развоја, привредног напретка, квалификованог доношења политичких одлука, културног развоја и уметничког стваралаштва… Верујем да ћемо сложно радити на остварењу ових циљева. Наравно, има питања по којима имамо различите, па и сасвим супротне ставове. Треба показати разум, сачинити листу приоритета, прагматично ставити тежиште на оно што нас спаја, а не на оно што нас дели. Временом, како се ови циљеви буду остваривали, а наше међусобно поверење учвршћивало, створиће се услови за демократски дијалог о спорним питањима. Верујем да ће рационалност превладати идеолошку острашћеност.
Саичић: Постоји бојазан да ће у мјесецима пред нама бити покушаја изношења капитала и архива
Где повлачите границу између прагматичног политичког компромиса неопходног за напредак државе, и компромиса који деструише темељ политичког ангажмана? Које су то црвене линије?
– Огроман успех студентског покрета проистиче из неисцрпне енергије која је пратила борбу студената за темељне вредности. Велику улогу у томе имали су идеали, уверење да је могуће изградити праведно друштво, бољи свет. Некоме је то могло изгледати наивно, незрело, без упоришта у досадашњем политичком искуству, али студенти су успели! Ако се политика сведе на пуку „уметност могућег“, политички актери неће имати енергију потребну за суштинске промене. Не смемо заборавити, нити изневерити основне вредности и циљеве које смо на почетку поставили. Такође: све што радимо мора бити у интересу друштва и државе, а не појединца и личне користи. Када се тако ради, неопходан баланс између могућег и пожељног ће бити лакше успостављен, а реч компромис имаће значење рационалног договора, а не компромитовања.
Потенцирате значај стручности и знања у управљању државом, док су студентски пленуми облик хоризонталног демократског одлучивања. Како разрешити напетост између демократске воље грађана и ауторитета стручног знања?
– Парламентарна демократија даје одговор на ово питање, јер одлуке доносе стручни људи изабрани демократским процесом. Проблеми настају када се ова институција злоупотреби, што је био случај у претходном периоду. Верујем да ће будући рад Скупштине ипак имати једну специфичност, која ће се огледати у тесној сарадњи посланика са студентским покретом. Народни посланици су бирани по свом интегритету и знању; подсећам да међу њима има 160 доктора наука, што би требало да буде гаранција стручности. У Народној скупштини одлуке ће доносити посланици, али уз консултације са представницима студената, у тесној сарадњи са њима.
Када би се одлука већине нашла у сукобу са стручним проценама или уставним принципима, коме би припала последња реч?
– Парламентарна демократија представља алгоритам, форму одлучивања која спречава релативизације и злоупотребе. Ако већина грађана сматра да их постојећи Устав по неким питањима непотребно ограничава, постоје механизми да се он измени. До тада, одредбе највишег правног акта морају се поштовати.
Залажете се за објављивање уговора и преиспитивање великих државних инвестиција, уз поштовање исправних правно обавезујућих обавеза које су у интересу Србије. Међутим, транспарентност је једноставна као начело, а сложена као пракса? Како то помирити?
– Не видим проблем у поштовању принципа транспарентности. Постоје правила склапања уговора која се морају поштовати и докле год се ради у интересу државе, нико нема мотив да то правило крши. Проблем настаје када појединци настоје да коруптивним радњама остваре личну корист, што ће се спречити контролом и кривичним санкцијама.
Легитимитет протеста и легитимитет власти нису исто: први почива на способности да се на неправду укаже, да се она препозна у свим својим деструктивним облицима и истовремено оспори, а други на способности да се њене последице отклоне. Где је ту Студентска листа?
– Студенти су детаљно анализирали стање у земљи и уочили проблеме који представљају генераторе актуелне друштвене кризе. То обухвата проблеме радничких права, предшколства, просвете, високог образовања и науке, студентског образовања, радника у култури, здравства, пољопривреде, правосуђа, социјалне заштите, јавних извршитеља, локалне самоуправе, трговинских ланаца, експлоатације стратешких сировина, заштите културно-историјског наслеђа, департизације јавног сектора, утврђивања порекла имовине, проблем РЕМ-а, да поменем неке од њих. Ту су, наравно и проблеми спољне политике и питања од националног значаја. Као што рекосте – једно је указати на проблеме, а друго предложити решење. Више десетина стручњака, експерата у појединим областима, радило је на састављању Студентског програма, елабората који на преко 1.200 страна описује начин на који ћемо ове проблеме решавати, обновити институције система и остварити напредак на свим пољима. Студентска листа ће ово остварити кроз рад Народне скупштине.
Моња Јовић: Слушати академика Саичића након звериња које слушамо годинама готово надреално искуство
Да ли сте били изненађени изборним резултатом? Јесте ли очекивали тако убедљиву разлику?
– Од почетка сам био уверен у убедљиву победу. Током година репресије и неправде, у народу се акумулирало незадовољство, жеља за животом у бољој, слободној, демократској земљи и огромна количина енергије. Студенти су били катализатор који је ове жеље и ову енергију преточио у студентско-народни покрет, моћан талас промене коме се корумпирана, себична, истрошена власт није могла супротставити.
Формирање владе биће први озбиљан тест политичке зрелости Студентске листе. Да ли већ имате разрађен модел владе, како приступате избору мандатара и министара и на основу којих критеријума ћете бирати људе за најодговорније функције? Како ћете ускладити стручност, политичку одговорност и потребу да нова власт не постане скуп међусобно супротстављених интереса?
– О влади се свакако размишља. Њеном формирању претходиће верификација изборне воље и конститутивна седница Скупштине, после чега ће у законском року бити формирана нова влада. Циљ нам је свакако да цео овај процес не траје предуго и да се не исцрпљује до крајњих законских граница, али овом послу приступамо у исто време одговорно и без брзоплетости. Заиста, између 250 кандидата и већег броја спољних сарадника за различите области, неће бити тешко изабрати стручне људе који ће најбоље водити земљу. Цела Студентска листа има заједничке интересе о којима је већ било речи – владавина права, борба против корупције, ослобађање медија, економски развој и још много тога – тако да се ту не очекују трзавице.
Борба против корупције била је један од кључних захтева који су пратили успон студентског покрета. Који ће бити први конкретни потези нове власти у тој области: институционалне промене, ревизија спорних јавних уговора, испитивање порекла имовине или утврђивање одговорности у конкретним аферама?
– Институционалне промене на врху мафијашке хоботнице су први корак, предуслов за све наредне. Затим отварање уговора за јавност. Важно је да се и само тужилаштво укључи, јер има одговорност и тај задатак, као једна од грана власти. Следи одузимање нелегално стечене имовине, која би пре тога била замрзнута до окончања процеса, за које се надамо да ће бити брзо расветљени, јер новац увек оставља свој траг. Ближи се годишњица погибије шеснаест жртава пада надстрешнице у Новом Саду. Анкетна комисија је установила да је реконструкција надстрешнице реализована уз бројне противзаконите и коруптивне радње. Први и најважнији од иницијалних студентских захтева био је истрага и кривично гоњење одговорних. Па ипак, до данас ништа није урађено, а истрага је активно опструирана. Томе је дошао крај: истрага ће бити вођена далеко ефикасније, утврђене чињенице и покренути поступци против оптужених.
Свака нова власт наслеђује администрацију, јавна предузећа и институције у којима су се годинама преплитали стручни рад, партијска припадност и политичка лојалност. Да ли планирате кадровске промене по дубини система и како и где ћете повући границу између неопходне професионализације и политичке смене кадрова?
– Ми пружамо руку свим поштеним радницима у институцијама, а државни апарат чине стотине хиљада људи, од којих се већина није огрешила о закон; држава ће наставити да функционише. Са друге стране, сви високорангирани функционери морају положити рачун не само новој власти, већ народу, који је свестан шта су све чинили локални функционери, директори предузећа, разни партијски координатори и упосленици, који су радно време трошили на партијске задатке. Професионализација ће се лако решити спровођењем конкурса и напуштањем праксе постављања в. д. директора. Припадност партијама је легитимна, али не и партијско запошљавање, које за исход има уништење предузећа или институције.
Победа на изборима отвара велика очекивања, али поверење грађана зависи од резултата, а не од симболике политичке промене. Које резултате очекујете у првих 100 дана владе и који ће рокови бити постављени за испуњење најважнијих обећања? Да ли ће Студентска листа објавити програм са мерљивим циљевима и механизмом јавне контроле његовог спровођења? Шта су приоритети Студентске листе када говоримо о променама система и реформама?
– Програм постоји, а његова реализација биће мерљива. Није могуће у формату новинског чланка изнети шири приказ планираних активности, али дотакнимо се само економије, која је међу темама које вероватно највише занимају читаоце. У првих 30 дана осигураће се стабилност курса динара, редовне исплате плата и пензија, као и снабдевање енергијом, што обухвата нафту, гас и функционисање Електропривреде Србије. У том циљу, наше делегације обавиће разговоре у Вашингтону (истек одлуке ОФАЦ-а о привременој суспензији санкција НИС-у) и у Москви (гасни аранжман), ради уговарања дугорочнијих аранжмана. Биће утврђен и усвојен буџет за 2027. годину, где ће бити направљен заокрет у трошењу средстава, уз већу транспарентност. У периоду од 100 дана биће предузете мере усмерене ка декриминализацији државе, реструктурирању и професионализацији управљања. То обухвата ревизију пројеката од јавног значаја, реструктурирање државних институција и фирми, професионализацију управљања, нови систем подстицаја, строго праћење и кажњавање корупције. Фирме које су незаконито стекле положај биће затворене, а биће решени привредни спорови које је претходна власт креирала неодговорним понашањем, као и спорови настали услед криминалних радњи. У овом периоду реализоваће се повраћај незаконито стечене имовине функционера и страначких финансијера. У року од годину дана биће донети реформски закони (нпр. законска решења за телекомуникације, осигурање, авио-саобраћај, банкарске провизије и малопродају, порески закони и антикорупцијски закони, закон о хартијама од вредности и др). У овом периоду решаваће се и питања инвестиција и дигитализације… У наредном периоду планирамо и укључивање наших врхунских научника и предузетника из дијаспоре, отварање високотехнолошких компанија са центрима за истраживање и развој, са циљем развоја привреде засноване на знању, сходно високим стандардима 21. века. Програм је квалитетно сачињен, а на њему су радили врхунски светски стручњаци. Тако је и у другим областима.
После парламентарних избора отвара се и питање наредне фазе политичке трансформације Србије — председничких избора. Да ли Студентска листа већ разматра могућу кандидатуру и да ли ће избор председничког кандидата бити део шире стратегије промене институција или засебна политичка одлука? Како ћете дефинисати однос будуће владе и председника републике да би се избегла концентрација моћи и обезбедила јасна подела одговорности?
– Студенти ће одлучивати о председничком кандидату. Својевремено је у јавности било много нагађања о саставу Студентске листе: многи су нас уверавали да знају ко је на листи, али је тачна информација дата тек када су студенти окончали процес предлагања кандидата. Тако је и овде – сачекајмо да донесу своју одлуку. Однос владе и председника државе регулисан је Уставом Републике Србије. Свако треба да остане у оквиру својих овлашћења и држава ће складно функционисати.
Извор: НИН
