Ко у Црној Гори подржава студенте у Србији, а ко им се лажно представља?

Пише: Филип Драговић

Природно и очекивано, избори у Србији су ових дана честа тема „другог ока у глави“, односно црногорске јавности. Слушајући коментаре овдашњих политичара и јавних дјелатника, можемо да видимо шаренолику палету подршке опозиционој Студентској листи. Готово да се сви утркују да кажу како вјерују у њену побједу или је барем прижељкују. Сви осим Милана Кнежевића.

Међутим, било би занимљиво направити анализу мотива и разлога који мотивишу све ове црногорске адресе да јавно подрже Студентску листу:

1. На првом мјесту ту су они који баштине вриједности литија из 2020. Такви се држе оних политичких кота и тада прокламованих: а) непризнавање независног Косова б) одржавање братских односа између Србије и Црне Горе в) смањен утицај државе на цркву и обрнуто. Логично, ко се држи ових принципа мора бити против Вучићевог режима јер он ради све да „Косово“ склизне у руке Куртијевом режиму, те да се заваде „два ока у глави“. А о односу државе и цркве, да не говоримо… Дакле, наши „литијаши“ су досљедни себи онда када дају подршку Студентској листи. Поготово ако се присјетимо Амфилохијевог односа према Вучићевој политици, и ако занемаримо накнадна Раковићева учитавања о наводном историјском измирењу Вучића и Амфилохија иза затворених врата….
2. Затим ту су они „неутрални“ који не размишљају превише ни на једну од поменутих тема, него једноставно подржавају промјене и принципијелно желе боље односе у региону. Мислим на оне који су „из другог реда“ овдје подржавали литије 2020. а који су, од када знају за себе, били отворени противници режима Мила Ђукановића у Црној Гори. И за такве бисмо, мирне душе, могли рећи да су принципијелни у својој подршци Студентској листи…
3. Међутим, мени су најинтересантнији они који су сада овдје гласни око подршке Студенској листи (садашња црногорска опозиција и њени медији), а који су против свих начела литија из 2020. Зашто? Па зато што они цио свој вијек подржавају власт „једног човјека“ овдје, а сада баш то критикују у Србији. Критикују огледало самих себе. У њиховом вакту и земану, никаква студентска критика власти није могла добити подршку нити је било на подгоричком Универзитету, који је управо био једна од њихових идеолошких караула. Сваки протест је карактерисан као „лудачки покрет“ и удар на државу. Баш као што то чини Вучић. Територијални интегритет Србије био им је на срцу таман као и Вучићевој администрацији. Цркву су хтјели да ставе под своје, баш као што је то Вучић учинио са Београдском патријаршијом, само овдје им се десио Амфилохије. „Студената“ су се сјетили мало сјутра….чуј мене „Кама сјутра“, онда када им је требало било шта што би их вратило у њихове фотеље, макар то био масакр на Цетињу. Али како у цијелој ЦГ није било довољно студената за један крштени протест, онда су се са индексима појавили локални криминалци и уличари…итд.

Антифашисти, па гдје сте, бре… ?

И ето, они сада подржавају Студентску листу, наводно и „ко бива“ али имају једну резерву према националистичком наративу и црквеној кореографији студентских протеста, док им се над главом виори навијачки транспарент са ликом Крста Зрнова.

И тако. Рекао бих да је њихова подршка Студентској листи неискрена и да би могла да штети опозицији у Србији. То бих рекао, кад не бих знао да њихове ставове ни овдје ни тамо нико не мјери неком великом тежином, те да је скроз небитно кога они подржавају. Оно што у Подгорици нема ни четвртину подршке грађана, при некој мало већој излазности, не може представљати битан фактор на изборима у милионској Србији.

Текстови објављени у категорији „Гледишта“ не изражавају нужно став редакције Журнала