Пише: Оливер Јанковић
Док „орлови“ Вељка Пауновића муку муче са најцрњим скором српског репрезентативног фудбала – 5 узастопних пораза од мајских пријатељских утакмица до синоћ, дотле „соколови“ Мирка Вучинића проживљавају такмичарску ренесансу. Три утакмице у Лиги нација, и све три побједе (од тога 2 у гостима). А више од резултата радује изванредни тимски дух фудбалске репрезентације Црне Горе, са пуно талентоване младости над којом бди побједничка аура Стевана Јоветића.
Бисер те црногорске фудбалске младости је Василије Аџић, првотимац италијанског Сасуола, који је синоћ у Риги донио побједу свом тиму са два гола. Јесте да Црна Гора игра нижи ранг такмичења, гдје су јој противници Кипар, Јерменија и Летонија (за разлику од Србије која трпи поразе у најелитнијем нивоу такмичења), али како год било, на нивоу својих предиспозиција ова омладинска дружина налази начина да обрадује своје навијаче, и да успјех поставља као домаће, друштвено добро. А кад побјеђујеш, односно док год побјеђујеш или док год си први, нико те не може прекорити питањем у ком се рангу такмичиш? Јер си у рангу побједника.
А ако к томе додамо да је Црна Гора прошле године губила од Фарских острва, док у овој побјеђује земље које су дупло, тродупло или шест пута бројније од ње, онда је то свакако преокрет на боље.
