Пише: Лусијанос Лирицас
Нестабилна ситуација у Израелу и дуготрајан осјећај несигурности након напада 7. октобра 2023. године и ратова који су услиједили подстакли су све већи број Израелаца да се окрену Републици Кипар.
За многе се оближње острво из мјеста за одмор и улагања претвара у мјесто за трајно насељавање, а у неким случајевима и у својеврсни „план Б“ у случају погоршања ситуације у Израелу.
Управо су тако своју одлуку описали поједини Израелци који су за ДW говорили под условом анонимности.
„Желим да имам план Б у случају да ситуација у Израелу постане тежа“, рекао је један Израелац који је недавно купио кућу у великом стамбеном комплексу у округу Лимасол.
Други је указао на предности Кипра: „То је лет од 40 минута, исти пејзаж, иста клима. Као да сте у Израелу, а да заправо нисте тамо.“
Трећи саговорник повезао је пресељење са пословним разлозима. „Многе израелске компаније дио свог пословања пребациле су на Кипар, што им олакшава пословање са земљама чланицама Европске уније“, рекао је.
Стални и повремени нови становници
Република Кипар има мање од милион становника.
Према процјенама које преносе израелски медији, најмање 3.000 израелских породица данас трајно живи на острву, а њихов број сваке године расте за неколико стотина.
Израелски медији такође говоре о десетинама хиљада Израелаца који су купили некретнине на Кипру. Лист Исраел Хаyом објавио је да око 20.000 Израелаца посједује некретнину на Кипру, али тамо не борави током цијеле године.
Подаци кипарског катастра представљени парламенту показују да је између 2021. и 2024. године само у приобалним окрузима Ларнака, Пафос и Лимасол регистровано укупно 3.851 пренос власништва на израелске купце.
Пројекти иза којих стоје израелски инвеститори
Израелско интересовање за Кипар не ограничава се само на станове и куће за одмор. У питању су и земљиште, туристички пројекти и велике инвестиције.
Један од најистакнутијих примјера је израелска хотелска групација Фаттал, чија се улагања на Кипру процјењују на стотине милиона евра и обухватају хотеле у Лимасолу, Пафосу и Ларнаки.
У Ларнаки иза обнове историјског хотела Палм Беацх такође стоје инвеститори повезани са Израелом. Ријеч је о пројекту вриједном више од 110 милиона евра. Исти инвеститори учествују и у пројекту Аqуа Ресиденцес вриједном око 40 милиона евра, који предвиђа изградњу два торња од 15 спратова уз саму обалу.
У округу Лимасол један израелски инвеститор планира да оживи Трозену, село које је деценијама било напуштено. План укључује обнову око 60 кућа, развој туристичких садржаја, кампа и винарије.
Пошто се пројекат налази у заштићеном подручју Натура 2000, изазвао је противљење дијела јавности и истрагу надлежних институција након што су поједини радови започети без потребних грађевинских и планских дозвола.
Знаци све трајнијег присуства
Истовремено се развија и инфраструктура намјењена израелској заједници.
Отварају се вјерски објекти, фирме које пружају услуге Израелцима и ресторани са кошер храном.
Дуж путева могу се видјети рекламе и политички плакати на хебрејском језику. Прошлог љета уз кипарске ауто-путеве појавили су се и предизборни плакати странке Јашар Гадија Ајзенкота намјењени израелским бирачима.
Можда најјаснији показатељ да израелско присуство поприма трајнији карактер јесте планирано отварање приватне јеврејске школе у близини Лимасола, предвиђене за до 1.500 ученика.
Подсјећа на прилив руског капитала после 2013.
Све то покренуло је политичку расправу о страним улагањима и власништву над некретнинама.
Многе Кипране ситуација подсјећа на период великог прилива руског капитала који је услиједио након финансијске кризе 2013. године и проширења програма стицања држављанства на основу инвестиција.
Међу најоштријим критичарима су Стефанос Стефаноу, генерални секретар Прогресивне партије радног народа (АКЕЛ), и Фидиас Панајиоту, посланик у Европском парламенту и лидер странке Директна демократија.
АКЕЛ, највећа кипарска странка левице, тренутно је у опозицији. Стефаноу је упозорио на неконтролисану продају земље странцима, посебно указујући на куповине израелских држављана и оно што описује као стварање затворених стамбених заједница са сопственом инфраструктуром.
Панајиоту је отишао корак даље тврдећи да „Израел купује Кипар“ и упозорио да кипарска економија ризикује да постане превише зависна од израелског капитала.
Такве изјаве изазвале су оштре реакције израелске стране.
Научници: Медитеран какав смо познавали више не постоји, појавиле се инванзивне врсте
Израелски амбасадор на Кипру Орен Анолик одбацио је тврдње о претјераном израелском утицају, истакавши да су хиљаде Израелаца који живе и послују на острву постали дио његовог друштвеног и економског живота.
Он је такође упозорио да издвајање поједине националне групе и позивање на стереотипе о „страној економској моћи“ може да подстакне антисемитизам.
Влада жели да привуче страна улагања
Привлачење страних инвестиција један је од кључних економских приоритета кипарске владе. Предсједник Никос Христодулидис више пута је истицао циљ да Кипар постане привлачна дестинација за међународне инвеститоре.
Када је ријеч о израелским улагањима, став владе илуструје изјава бившег министра енергетике и трговине Јоргоса Папанастасиуа.
Говорећи 2025. године, он је рекао да влада са задовољством констатује да су „израелски пословни људи присутни у многим секторима кипарске привреде“, укључујући туризам, технологију, енергетику, здравство и некретнине.
Дебата у парламенту
Расправа је у међувремену стигла и до кипарског парламента, гдје се сада говори о куповини некретнина од стране држављана земаља ван Европске уније уопште.
Посланици разматрају законске предлоге двије највеће странке, левог АКЕЛ-а и странке десног центра Демократски скуп (ДИСY), којима би се увела ограничења за куповину земљишта од стране држављана трећих земаља.
Један од предлога подњео је посланик ДИСY-ја Никос Георгију. Он је за ДW рекао да је „последњих година куповина земљишта од стране страних држављана достигла до сада невиђене размјере“, што утиче на „демографски састав, вриједност земљишта и, у неким случајевима, националну безбједност“.
Георгију је нагласио да његов предлог „није усмјерен против било које земље или њених грађана“ и додао да би расправа требало да се води „без ширења страха и без реторике усмјерене против грађана било које треће земље“.
АКЕЛ је подњео сличан предлог закона. Посланик АКЕЛ-а Јоргос Кукумас рекао је за ДW да је његова странка покренула питање масовне и неконтролисане куповине некретнина од стране странаца јер оне представљају „један од фактора који цене некретнина подиже на ниво на којем просјечан Кипранин више не може да купи или чак изнајми стан у урбаним центрима земље“.
Он је указао и на забринутост дјела кипарског друштва када је ријеч о куповинама које обављају израелски држављани.
Та забринутост, како каже, произлази из „раширених аквизиција великих компанија и великих земљишних посједа од стране Израелаца, уз учестале извјештаје израелских медија о стварању ‘другог Израела на Кипру’, као и присуства израелских обавјештајних служби на острву и сарадње са Израелом у области одбране и безбједности, коју је кипарска влада последњих година унапређивала“.
Извор: РТЦГ/ Дојче Веле
