Piše: Đorđe Vukadinović
U ovoj gotovo histeričnoj hajci na Mandića na delu je kombinacija površnog dnevnog politikantstva, ali i jednog ponovo oživljenog i malignog antisrpskog narativa.
Propao je još jedan pokušaj smene Andrije Mandića sa mesta predsednika Skupštine Crne Gore. Pri čemu je ovaj bio verovatno najperfidniji i licemerniji od ostalih jer je bio umotan u kvazi-humanističko, „civilizacijsko“ i tobože univerzalističko ruho. A naravno da se ispod tog vela radi(lo) o samo još jedom političkom udaru na srpski element u Crnoj Gori, kao i o pokušaju rušenja aktuelne vlasti u Crnoj Gori koja, često iz sasvim oprečnih razloga, predstavlja trn u oku mnogima u regionu.
Đorđe Vukadinović: Pobeda na izborima zavisi od neopredeljenih birača
Možemo raspravljati šta je tu primarno, a šta sekundarno, ali se trenutno, sviđalo se to ili ne, manje-više svodi na isto. U svakom slučaju, hajde da se ne foliramo i ne lažemo. Najmanje 90 odsto Srba u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori ne slaže se sa haškom presudom Mladiću (s tim da je to neslaganje negde – npr. u Republici Srpskoj – žešće, a negde malo blaže). A pogotovo ne misli da je izjava saučešća njegovoj porodici nešto zbog čega bi bilo ko trebalo da snosi pravne ili političke sankcije. I to vam je tako.
Baš kao što je takođe činjenica da barem 95 odsto (a verovatno i svih 99 ili 100 odsto) Albanaca u regionu ne misli da je Tači ratni zločinac. Kao što ni Hrvati to ne misle za Gotovinu i Markača, ili Bošnjaci za Nasera Orića, Delića i svoje ratne komandante. I svi znamo da je to tako, bilo da smo ravnodušni, ili da se nad tim zgražamo, likujemo, ili šta god.
I zato se može reći da je u ovoj gotovo histeričnoj hajci na Mandića na delu bila jedna kombinacija površnog dnevnog politikantstva, ali takođe i jednog ponovo oživljenog i potencijalno malignog (antisrpskog) narativa za koji smo se ponadali da je posle smene Đukanovićevog režima postao stvar prošlosti.
Izvor: NSPM
