Проф. др Жељко Јаћимовић, са Технолошког факултета Универзитета Црне Горе и руководилац студијског програма Хемија на Природно-математичком факултету, говори о промјенама које су обиљежиле развој УЦГ у претходних неколико година, од великих улагања у инфраструктуру и савремену научноистраживачку опрему, које сматра једним од кључних предуслова за развој модерног универзитета, до снажнијег укључивања младих истраживача у научне пројекте и међународне истраживачке мреже.
Као један од професора са високим INPA индексом, посебно се осврнуо на значај новог система вредновања научне продуктивности, али и на оно, како каже, што треба да услиједи – стварање бољих услова да се научна изврсност даље развија и претвара у нове пројекте, истраживања и међународну препознатљивост Универзитета.
Направљен видљив искорак у областима од суштинског значаја за савремени универзитет
“Сматрам да се Универзитет Црне Горе у посљедњих неколико година развија у веома добром правцу и да је направљен видљив искорак у областима које су од суштинског значаја за савремени универзитет. Посебно бих издвојио велика улагања у инфраструктуру, реконструкцију универзитетских објеката и лабораторија, као и набавку озбиљне и савремене научноистраживачке опреме. То није само питање техничког унапређења услова за рад. Без савремене истраживачке опреме данас је веома тешко бити равноправан дио озбиљних међународних пројеката, истраживачких конзорцијума и компетитивних програма финансирања. Истовремено, квалитетна опрема омогућава нашим младим сарадницима и студентима да стичу искуство у условима упоредивим са онима на развијеним европским универзитетима. На тај начин повећавамо њихову конкурентност, али и способност Универзитета да задржи квалитетне младе људе и развија сопствене истраживачке капацитете”, истакао је проф. Јаћимовић.
Веома значајним он види и отварање студијског програма Хемија чиме је, како каже, практично комплетирана важна област природно-математичких наука које се могу изучавати на Универзитету Црне Горе.
“За један национални универзитет веома је важно да развија основне научне дисциплине, јер управо оне представљају темељ великог броја примијењених области – од медицине и фармације, преко биотехнологије и заштите животне средине, до нових материјала и савремених технологија”.
Јаћимовић Универзитет Црне Горе данас види као модерну академску институцију која располаже значајним људским и инфраструктурним потенцијалом, али у коју и даље треба плански и континуирано улагати.
“Његова највећа снага су, прије свега, људи: наставни и истраживачки кадар, као и студенти. Без квалитетних истраживача, наставника и мотивисаних младих људи нема ни снажног универзитета”.
Проф. др Велибор Спалевић: УЦГ има велики научни потенцијал, а његова највећа снага су људи
Приоритети за наредни период: пријем младих сарадника и још снажнија финансијска подршка истраживању
Простор за додатно унапређење професор види првенствено у снажнијем повезивању сродних факултета, института и истраживачких група.
“Универзитет мора још ефикасније да користи знање, опрему и експертизу којима већ располаже. Савремена наука је изразито интердисциплинарна и границе између појединих области све су мање изражене. Због тога административне или организационе баријере не би требало да представљају препреку сарадњи истраживача са различитих организационих јединица”.
Посебно важним Јаћимовић сматра обједињавање капацитета за пројектне активности јер би, како каже, добро организована подршка припреми и реализацији међународних пројеката могла значајно повећати присуство Универзитета у великим европским истраживачким програмима и допринијети његовој међународној видљивости. Истовремено, сматра да се даљи развој Универзитета мора ослањати и на нове генерације истраживача.
“Један од кључних приоритета мора остати и пријем младих сарадника. Континуитет универзитета не може се заснивати само на постојећем кадру. Потребно је правовремено препознати талентоване младе људе, омогућити им квалитетно усавршавање и укључивати их у озбиљна истраживања од самог почетка академске каријере”.
Такође, истиче да би у наредном периоду један од приоритета требало да буде даље инфраструктурно опремање лабораторија у складу са савременим међународним стандардима, али и да је набавка опреме само један дио процеса.
„Једнако је важно обезбиједити континуирано одржавање и сервисирање постојеће опреме, набавку потрошног материјала, као и систематску обуку младих сарадника и доцената за рад на сложеним инструментима“.
Када је ријеч о настави, истиче он, посебно у природним наукама, потребно је још снажније развијати експериментални и проблемски приступ.
“Студент не треба само да репродукује чињенице које је чуо на предавању. Треба га ставити пред проблем, омогућити му да изведе експеримент, анализира резултате и на основу њих донесе одговарајући закључак. Таква настава развија начин размишљања који је касније неопходан и у науци и у професионалном раду. Посебну пажњу треба посветити укључивању младих људи у све сегменте академског живота. Уз подршку искусних и међународно препознатих истраживача, млади сарадници треба да буду дио пројеката, научних конференција, међународних удружења, истраживачких мрежа и свих активности које доприносе међународној препознатљивости Универзитета”.
Професор истиче да би у најскоријем периоду требало развити и стабилан универзитетски механизам финансијске подршке истраживању.
“Дио средстава истраживачког фонда Универзитета могао би бити усмјерен ка препознатим и резултатима доказаним истраживачким групама, кроз транспарентан и компетитиван поступак. Таква подршка изврсности не значи привилеговање појединаца, већ улагање у истраживачке средине које су показале да могу стварати резултате, укључивати младе истраживаче и представљати Универзитет у међународној научној заједници”.
Реаговање на илустрацију у саопштењу НВО ЦГО „Чији интерес убрзава избор ректора?“
INPA индекс – мјерљив показатељ научне продуктивности и основа за подршку изврсности
Говорећи о INPA индексу, Јаћимовић истиче његов значај у препознавању и подстицању научне изврсности.
„INPA индекс сматрам веома значајним инструментом, првенствено зато што уводи објективан и квантификован начин сагледавања научне продуктивности и академског доприноса. Наравно, ниједан појединачни индикатор не може у потпуности обухватити све аспекте квалитета научног рада, нити је научну вриједност могуће свести искључиво на број. Међутим, постојање јасних, транспарентних и мјерљивих критеријума представља важан корак ка успостављању културе вредновања резултата. Посебно је значајно што такав систем омогућава да се препознају истраживачи и истраживачке групе чији рад доприноси међународној видљивости и угледу Универзитета Црне Горе. Сљедећи корак требало би да буде повезивање вредновања са одговарајућим механизмима подршке. Уколико Универзитет препознаје научну изврсност, онда би требало и да створи услове да се она даље развија – кроз подршку истраживачким групама, младим сарадницима, међународним пројектима, набавци опреме и потрошног материјала, као и учешћу у релевантним научним мрежама и конференцијама. На тај начин INPA индекс не би био само показатељ остварених резултата, већ и један од инструмената за креирање дугорочне политике подстицања научне изврсности на Универзитету Црне Горе.“
Извор: УЦГ
