Пише: Ђуро Радосавовић
Одјекнула је промјена на политичкој сцени у Њемачкој. Неко је дао десни жмигавац. Одјекнуло је, како и неће, јер то је озбиљно мијењање смјера кретања. Да поновимо то опште мјесто, Њемачка је мотор Европе, који хтјели или не сви слиједимо. Чуло се за ту политичку промјену више на мрежама него у мејнстрим медијима. Кад је Црна Гора посриједи, нико се није темељно бавио тим важним догађајем.
Нико, јер не зна, или не жели уопште тим да се бави. Има других, безбједнијих и једноставнијих тема. Има ли ико да отворено каже што то што се десило у Њемачкој значи за Црну Гору. Да ли ће нам пут у Еу због тога бити тежи, лакши или је свеједно?! Да ли треба да реагујемо, правимо нове стратегије или да се правимо мртви?
Занимљиво је да све што не одговара постојећем мишљењу се игнорише док не постане неизбјежно. То је зато што су очекивања изневјерена. Нико од дежурних аналитичара не жели да призна да је погрешно прогнозирао. Зато се чекају неки нови избори да се о њима говори, док се ови у Њемачкој не забораве.
Иако су они можда најважнији избори у Европи (и изван ЕУ). Суштина је да се политика промијенила због промјене утицаја. Некад се политика обликовала говорима на улици, па затим великим скуповима у халама, након тога радио преносима, па постерима. Након тога слиједи телевизија као моћан алат, па мегаборди и билборди, лифлети, хемијске, упаљачи, мајице и качкети. Корак након тога почело је оно што називамо “герилом“. А онда су стигле друштвене мреже.
Постоје људи који су јачи од великих медија, њихов приступ публици је тренутак и моћан. То се занемарује. Ти људи су инфлуенсери, не морају бити најмудрији на свијету, али су најгласнији и сви их чују, обликују масу као тијесто. Ко их користи, тај зна што ради, ко их игнорише, тај појма нема што се збива и што ће бити.
Моћ је постала непредвидива. Можда је добро да чујемо што има да каже Шарл де Гол иако већ дуго није на сцени: “Промјена је закон живота; они који гледају само у прошлост или садашњост сигурно ће пропустити будућност.“. Црна Гора чека да јој се будућност достави. Чека да се све испоручи на тацни.
Нема опуштенијих политичара од наших. Убијеђени да све знају, заправо не знају колико не знају. То је трагично. Наши се политичари понашају као да је Црна Гора острво које нема додирних тачака са политикама које се кроје у Берлину, Паризу, Риму и Лондону. Не учествују у утакмици, само чекају резултат.
Доступност информација је највећа икад, а информисаност је најмања. Зато што ријетко који наш политичар заиста ослушкује што се дешава вани, интересује га само што се дешава у локалном кафићу, ко је коме што лајковао и коментарисао и како се ко обукао.
То је све. Нажалост. На нивоу свијета и Европе политика и оглашавање су се промијенили брже него икад прије. Ми очито нисмо ни констатовали ту промјену. Понашамо се као да нас се то не тиче. Све док не почне да нас се тиче. Тад ће бити касно. Бићемо у невиђеном чуду, као и увијек.
Извор: РТЦГ
