На крају богослужења у Цетињском манастиру, које је уприличено поводом пете годишњице од устоличења митрополита Јоаникија, поздравним словом обратио се протојереј Мирчета Шљиванчанин, старјешина цркве Светог Ђорђа. У својој бесједи отац Мирчета је истакао да се достојанство свештеничке службе, између осталог, огледа у томе да се више треба покоравати Богу него људима.
Обраћајући се митроплиту Јоаникију и присутном народу, свештеник Шљиванчанин је рекао:
Високопреосвећени оче и владико, дозволите да у име овдје нас сабраних свештеника и монаха, монахиња и вјерног народа, Вам честитам петогодишњицу устоличења у трон епископа зетских и митрополита црногорско-приморских. Наравно да то мени не припада ни по искуству ни по годинама живота, али по љубави браће свештеника, ево да покушам да кажем неколике ријечи благодарности у овоме свештеноме тренутку, у овој скромној прослави која се доста и спонтано организовала.
Прије 5 година високоппреосвећени, узведени сте у овај свештени трон, овај трон Цркве Христове, трон вјере апостолске, трон светосавски који вијековима свједочи, свијетли вјеру у Свету Тројицу, у Христа Богочовјека, у Цркву као тијело Христово. Свједочи, свијетли народу као орјентир и путоказ у животу вијековима.
Ви сте устоличени као 56. епископ и 41. митрополит овога свештенога трона и у том континуитету 5 година, није дуг период, али јесте доста велики да се може сагледати правац и карактер Вашега служења.
Ви сте устоличени прије 5 година руком најсветијега нашега патријарха господина Порфирија у једном врло тешком тренутку, када су опет луди вјетрови у новом облику хтјели и покушали да угасе свету лампу и да је понизе. Али, мудрошћу Вашом и мудрошћу и храброшћу нашег патријарха, Ви сте овдје устоличени и наставили континуитет служења Ваших светих претходника.
У Вашој личности могле би се сагледати карактеристике многе Ваших великих претходника, наравно, са особеношћу Ваше личности. Прије свега, чувате вјеру православну и континуитет наше светосавске српске Цркве. Свједочите јединство Цркве које је спасоносно које је питање живота за сваког православног хришћанина, како наше помјесне српске Цркве тако и све православне Цркве васељенске. Велика је радост за нас, Ваше високопреосвештенство што у вријеме овог Вашег досадашњег служења многи архијереји на челу с патријархом наше Цркве, долазе у нашу Митрополију о великим и важним догађајима, којих је наша Митрополија препуна. Такође је велика радост за нас што архијереји многих, скоро свих помјесних Цркава су за ово 5 година посјетили нашу свештену Митрополију. И светогорски игумани и угледни духовници православља са радошћу овдје долазе, а и Ви сте, као апостол Христов, обишли многе помјесне Цркве, наравно прије свега нашу Цркву и многе епархије, нарочито стратишта српског народа, а нарочито Косово и Метохију гдје често идете. Све нам то свједочи о Вашој личности.
Такође, високопреосвећени, благодаримо и на бризи и љубави што сте наставили континуитет и дух нашег блаженопочившег митрополита Амфилохија, што сте његово дјело са Вашим особеностима наставили и зато што и наша Митрополија свештена и даље живи пуним духовним животом. И свештенство и монаштво се труде у своме дјелу, што су храмови пуни благочестивог народа, дјеце и омладине, али свакако ваше служење ово петогодишње, дало је и неке нове печате и замахе овој Митрополији.
Важно је поменути, прије неки дан је почела генерација матураната Гиманазије Светога Саве и уселили смо се у нову зграду. То је један од печата вашега служења које говори да не само да чувате континуитет Цркве Божије, ове свештене Митрополије, јер свештенослужитељ и епископ није само чувар старина и предања, него и онај који се брине и за садашњост и будућност. Гимназија Светог Саве је показатељ Ваше бриге за нашу свијетлу будућност, али и нашу радосну садашњост када је у питању омладина која се васпитава и та јединствена, сада нова школа која спаја знање и врлину, која у своме имену најбоље осликава карактер школе, говори о томе да бринете за будућност наше Цркве, за нашу будућност, а не само кроз Гимназију Светог Саве него и кроз Богословију којој сте Ви скоро цијели епископски свештенички живот посветили, као прдавач, ректор и данас као митрополит, али такође је велика радост што бринемо и о напаћеним душама које је дух времена и савремене пошасти довео у тешко стање и што отварате врата Цркве за њих кроз разне видове помоћи и таквим људима, јер је и Господ дошао управо да лијечи болесне, да да перспективу живота и онима који су слаби и изгубљени.
Благодаримо Вам, високопреосвећени, као Ваша дјеца и саслужитељи посебно због тога што свједочите достојанство свештеничке службе и што нам нарочито свједочите оне јеванђелске ријечи да се већма треба покоравати Богу него људима и што нама као Вашим саслужитељима и дјеци дајете крила да и ми покушамо тако да служимо, јер народ вјерни који види такве служитеље на челу с Вама, иде за њима и верује им, као што је вјеровао и ишао и Вама и блаженог спомена митрополиту Амфилохију оних дана када су свештене литије закрстиле ову земљу и када су показале да је вјера у Христа јача од сваке силе.
Нека Вам високопреосвећени оче и владико, Господ дарује многа и блага љета да и даље правилно управљате ријечју истине Божије.
