Mihail Talj je legendarni sovjetski šahista, velemajstor i osmi svjetski šahovski šampion, poznat i kao „čarobnjak iz Rige“.
Talj je sa osam godina naučio da igra šah, dok je posmatrao svog oca kako igra. U početku njegova igra nije bila izuzetna, ali je naporno radio na njenom poboljšanju.
Aleksandar Koblenc počeo je da ga podučava 1949. godine, posle čega popravlja igru a 1951. se kvalifikuje za letonsko prvenstvo. Na letonskom prvenstvu 1952. Talj je turnir završio ispred svog trenera. Prvu svoju titulu je osvojio na prvenstvu Letonije 1953. i bio je nagrađen titulom majstorskog kandidata. Postao je sovjetski majstor 1954. porazivši Vladimira Saigina u kvalifikacionom meču. Iste godine je zabeležio prvu pobedu nad jednim velemajstorom, savladao je Jurij Averbaha.
Prvi put se kvalifikuje za finalni deo prvensta SSSR-a 1956, prvenstvo završava na petom mestu a sledeće godine pobeđuje na prvenstvu SSSR-a u dvadesetoj godini života i postaje najmlađi šampion Sovjetskog Saveza ikada.
Nije igrao na dovoljno međunarodnih turnira da bi dobio zvanje velemajstora, ali je FIDE odlučila na svom Kongresu 1957. da mu dodeli titulu velemajstora zbog uspeha na Sovjetskom prvenstvu. Odbranio je Sovjetsku šampionsku titulu 1958. u Rigi a onda je zablistao na turniru kandidata 1959. godine, održanom na Bledu i u Zagrebu i Beogradu. U najjačoj konkurenciji, Talj je pobedio sa 20 poena od 28 mogućih, posebno lako pobeđujući donji dom (uključujući i mladog Bobi Fišera sa 4 : 0).
Sledeće godine, u 23. godini života, Talj je porazio temeljnog i strateški ozbiljnog Mihail Botvinika u meču za titulu Svetskog prvaka, koji je održan u Moskvi. Ta pobeda ga je učinila najmlađim Svetskim šampionom (rekord je kasnije oborio Gari Kasparov, koji je titulu osvojio sa 22 godine). Botvinik, koji se nikada nije suočio sa Taljem pre meča za titulu, pobeđuje u revanš meču protiv Talja 1961, takođe u Moskvi, rezultatom 13 : 8.
O Talju je snimljen dokumentarni film Žrtva kraljice
U periodu između ova dva meča Botvinik je detaljno analizirao Taljev stil igre i vodio većinu partija u revanš meču sporo, izbegavajući komplikovane taktičke pozicije u kojima se Talj odlično snalazio. Talj je imao hronične bubrežne probleme što je doprinelo njegovom porazu a lekari u Rigi su ga savetovali da odloži meč iz zdravstvenih razloga, međutim Talj je odlučio da igra. Njegova kratka vladavina je bila jedna od dve koje su prekinule Botvinikovu dugu vladavinu od 1948. do 1963.
Slabijim Taljevim rezultatima tokom sledećih decenija doprineli su bolest i boemski način života. Ipak, umeo je i kasnije da zablist…
Od jula 1972. do aprila 1973, Talj je igrao rekordnih 86 uzastopnih partija bez poraza (47 pobeda i 39 remija). Između 23. oktobra 1973. i 16. oktobra 1974, odigrao je 95 uzastopnih partija bez poraza (46 pobeda i 49 remija), čime je oboren njegov prethodni rekord. To su dva najduža perioda bez poraza jednog šahiste u modernoj istoriji šaha. Na velikom turniru u Montrealu 1979. godine podelio je prvo mesto sa Anatolij Karpovom, koji je tada bio u zenitu snage.
Igrajući na šahovskoj olimpijadi, Mihail Talj je bio član osam Sovjetskih timova, od kojih je svaki osvojio zlatnu ekipnu medalju (1958, 1960, 1962, 1966, 1972, 1974, 1980, i 1982), pobedio je šezdeset i pet partija, remizirao trideset i četiri a izgubio samo dve partije (81,2%). Ovaj procenat ga čini igračem sa najboljim rezultatom među onima koji su učestvovali na najmanje četiri olimpijade. Pojedinačno, Talj je osvojio sedam olimpijskih odličja, pet zlatnih (1958, 1962, 1966, 1972, 1974), i dva srebrna (1960, 1982).
Talj je imao izuzetno napadački, agresivan stil igre. Lako je žrtvovao figure zbog dobijanja inicijative i stavljao protivnike u poziciju da za tablom rešavaju teške probleme u kratkom vremenu. Takav pristup igri, doneo mu je veliku popularnost u vreme kada su šahom vladali strateški orijentisani igrači, kao što su Botvinik, Smislov i Petrosjan, čija je igra bila i pomalo dosadna.
Smislov je rekao da se Taljev stil igre zasniva na trikovima a Botvinik mu je odao priznanje, rekavši da bi protiv Talja bilo „nemoguće igrati“ kada bi ozbiljno trenirao i živeo pod strogim režimom. Talj je takođe bio i ugledan šahovski pisac. Mnogi šahovski autoriteti smatraju da je bio najveći šahovski napadač svih vremena.
Izvor: Sportska sećanja
