Пише: Вељко Ђуровић
Вест о нападу Немачке на Пољску 1. септембра 1939. прва је објавила Клер Холингворт, млада британска новинарка Дејли телеграфа. Тог дана у зору назвала је британску амбасаду у Варшави да им јави да је немачка инвазија управо почела, а њена вест названа је „ексклузивом столећа“. Убрзо су, међутим, и медији у већини земаља „заробљени“.
Други светски рат почео је у петак 1. септембра 1939, нападом Немачке на Пољску. Вест о томе прва је објавила Клер Холингворт, млада британска новинарка коју је редакција Дејли телеграфа само неколико дана раније послала у Пољску због „појачаних тензија у Европи“. Возећи се 28. августа дуж немачко-пољске границе у близини Катовица видела је гомилање оклопних возила немачке армије. Исте вечери је редакцији послала вест: „1.000 тенкова окупљено на пољској граници; 10 дивизија спремно за брзи напад.“
Првог септембра у зору, назвала је британску амбасаду у Варшави да им јави да је немачка инвазија Пољске управо почела. Морала је да држи телефонску слушалицу кроз прозор да би убедила сумњичаве службенике амбасаде у то што им прича.
Свака ексклузивна вест у новинарству је, по правилу, комбинација среће и труда. Ова вест Клер Холингворт, да почиње Други светски рат, управо је зато и названа „ексклузивом столећа“.
И дописник Политике из Варшаве, Грга Златопер, био је на правом месту у право време. Телефоном је послао први ратни извештај: „Јутрос у зору отпочео је напад немачких трупа на пољску територију, без претходне објаве рата. Један део Европе налази се, дакле, у оружаном сукобу. До тога је дошло неочекивано. Пољска се налази у ратном стању… Напад је извршен на свим важнијим деловима пољских граница. Немачки бомбардери су извршили ваздушне нападе на 18 већих вароши Пољске. Званично се саопштава да има мртвих и рањених међу цивилима… На саму Варшаву извршен је данас четири пута ваздушни напад… Варшава, 1. септембар (телефоном) Г. Златопер“.
Хитлеров злодух и Валдхајмова сенка – Аустрија: Кад прошлост одбија да оде у прошлост
Грга Златопер кратко се задржао у Варшави. Одмах по окупацији Пољске прешао је као дописник Политике у Рим, где је остао до априла 1941. године. Остатак рата провео је као политички коментатор Би-Би-Сија у Лондону, да би касније наставио да ради за Радио Слободна Европа и Глас Америке.
Истог јутра, док је армија Вермахта преузимала доминацију над Пољском, одржан је конгрес Националсоцијалистичке партије у Берлину. Хитлер се обратио домаћој, али и међународној јавности. Његов говор преносиле су све радио станице, а на јавним местима су били постављени звучници са којих је одјекивао његов глас
Радио Би-Би-Си је јавио је да је пред зору милион и по немачких војника прешло пољску границу из више праваца: „Убрзо после тога немачки авиони су бомбардовали градове. Њихове трупе су брзо напредовале, јер су у односу на пољску одбрану били много бројнији и јачи у артиљерији, пешадији и у ваздуху.“
Новинар листа Тајмс извештава да су, када су се сирене први пут огласиле у главном граду у 06.00х, становници реаговали смирено, а неки су чак истрчали на улицу да посматрају небо.
Истог јутра, док је армија Вермахта преузимала доминацију над Пољском, одржан је конгрес Националсоцијалистичке партије у Берлину. Адолф Хитлер се обратио домаћој, али и међународној јавности. Његов говор преносиле су све радио станице, а на јавним местима су били постављени звучници са којих је одјекивао његов глас: „Током ове ноћи пољска регуларна војска први пут је пуцала на нашу територију. Од 5:45 јутрос узвраћамо ватру и од сада ћемо бомбама одговарати на бомбе. Ко год се бори отровним гасом, биће нападнут отровним гасом. Ко год одступи од правила хуманог ратовања може очекивати да ћемо и ми учинити исто. Наставићу ову борбу, без обзира против кога, док се не обезбеди сигурност Рајха и његова права… Стога бих желео да уверим цео свет да се новембар 1918. никада више неће поновити у немачкој историји. Сасвим је неважно да ли ми лично живимо, већ је битно да наш народ живи, да Немачка живи. Жртва која се од нас тражи није већа од жртве коју су многе генерације поднеле пре нас“, грмео је Хитлер.
Два дана после напада на Пољску, рат Немачкој објавиле Британија, Француска…
Два дана после напада Немачке на Пољску, неколико земаља је реаговало објавом рата Немачкој, која се није обазирала на британски и француски ултиматум да се одмах повуче. Трећег септембра у 11,15 часова британски премијер Невил Чемберлен објавио је да је ултиматум немачким трупама истекао: „Морам да вам кажем да до повлачења није дошло, због чега је наша земља од овог тренутка у рату са Немачком.“
Потом је рат Немачкој објавила и Француска, чији је ултиматум важио до 17 часова. Уследиле су објаве рата Канаде, Аустралије, Новог Зеланда, Јужноафричке Републике…
Док се остатак света 3. септембра бавио почетком Другог светског рата, Београд је такође имао несвакидашњи дан, али на други начин. Тога дана су одржане дуго припремане „прве и највеће аутомобилске трке које су икад одржане на Балкану“ – са „33 аутомобила, четири светска шампиона, 66 мотоцикала у 9 узбудљивих трка“. Колико је то био важан догађај у Београду говори и то да је Политика трци око Калемегдана посветила исто простора колико и вестима да је почео Други светски рат, по три стране:
„Београд ових дана личи на право аутомобилско логориште, а тркачка стаза око Калемегдана на опседнут град у коме фантастичним брзинама јуре нека огромна чудовишта које је створила модерна техника. У току јучерашњег тренинга најпопуларнији возач на свету, ‘летећи Италијан’ Нуволари, возио је поред Небојшине куле преко 200 километара просечно на сат.“
Док се остатак света 3. септембра бавио почетком Другог светског рата, Политика је трци око Калемегдана, „највећој аутомобилској тркци икад одржаној на Балкану“, са „33 аутомобила, четири светска шампиона, 66 мотоцикала у 9 узбудљивих трка“посветила три стране, исто колико и вестима да је почео Други светски рат
Увече је у Аутомото клубу, данашњем Клубу књижевника у Француској улици број 7, одржана вечера са церемонијом доделе награда.
Гебелсове привилегије за „пријатељске“ дописнике
Већ у првим месецима рата било је јасно да су се неке земље темељно припремиле за тотални рат. Британија је увела строгу цензуру. Сва комуникација са иностранством, комерцијална и приватна, поштом, телеграфом или телефоном, подлегала је цензури. Свакоме, укључујући и уреднике новина, било је забрањено да прикупља, снима, другим особама саопштава или објављује информације које могу бити од користи непријатељу. Медији званично нису имали посебну цензуру, али је зато на уредницима било да процене да ли је нешто „од користи непријатељу“; у случају да погрешно процене, били би ухапшени.
Бранко Милановић: Утицај первитина, морфијума, опијума и кокаина на расуђивање Адолфа Хитлера
Други светски рат често се описује као „златни период“ у односима између војске и штампе. То је било време када су државе и народи на обе стране фронта потпуно стајали иза ратних циљева, а медији су одражавали и подстицали патриотски дух.
Немци су, усавршивши британски концепт управљања вестима из Првог светског рата, на медијском фронту убедљиво водили. Министарство за пропаганду Јозефа Гебелса бринуло се о дописницима неутралних земаља преко Одељења за страну штампу. Акредитовани дописници имали су посебне привилегије, као што су посебна следовања бензина или бољи курс при промени новца. Неке од њих чак је и само Министарство плаћало, а било је и додатних начина за придобијање њихове наклоности, у виду покривања појединих рачуна.
За „пријатељске“ дописнике посебно је преуређена велика кућа на периферији Берлина. Цензуре званично није било. Напротив, наглашавано је слободно извештавање – freie Berichtersttatung. Наравно, то је био само привид.
Дан након објављивања извештаја, службеници Гебелсовог Министарства детаљно су анализирали сваку реч. Дописник чији се извештај није показао повољним био је подвргнут непријатностима, почев од писменог упозорења, преко ускраћивања телефонске везе, па до оптуживања за шпијунажу и протеривања.
Извор: Радар
