Универзитетске лабораторије неговале су компјутерске научнике који користе домишљатост и опонашање да би сустигли америчке компаније Антропик и ОпенАИ; „они савршено добро знају како да монетизују свој рад“.
Пише: Рафаел Хуанг
Превео: Милош М. Милојевић
Двојица рачунарских посвећеника, Танг Ђије и Јанг Жилин били су, пре нешто више од деценије, само професор и студент, са сновима о изградњи машине која би могла да размишља као човек. Данас су двојица кинеских тајкуна у области вештачке интелигенције који су довели до тога да амерички пионири вештачке интелигенције са забринутошћу гледају преко рамена.
Танг, који је професор на универзитету Цингхуа, суоснивач је компаније Џипу АИ (скраћено З АИ), једне од компанија чији су модели тик до модела компанија Антропик и ОпенАИ по могућностима и раширености употребе. Јанг, кога је Танг једном номиновао за највишу академску награду свог универзитета, води другу компанију, Муншот АИ. Обе компаније, како се процењује, вреде десетине милијарди долара.
Брзи успон кинеских модела вештачке интелигенције изазвао је мноштво питања и у Силицијумској долини и у Вашингтону. Како кинеске лабораторије за развој вештачке интелигенције напредују толико брзо? Одакле долазе ти модели вештачке интелигенције? Да ли компаније као што су Тангова и Јангова краду од америчких модела и да ли би њихови производи требало да буду забрањени како би се заштитила америчка национална безбедност?
Блумберг: Због чега су у погледу вештачке интелигенције Кинези много оптимистичнији од Американаца
Тангова и Јангова каријера показују да кинески продор у вештачкој интелигенцији није наишао ниоткуда. Четрдесетдеветогодишњи Танг ради у области машинског учења око четврт века. Пре више од једне деценије, био је међу кинеским стручњацима за вештачку интелигенцију који су највише предњачили у коришћењу рачунара за задатке који опонашају људе, као што су разумевање језика и препознавање лица.
Танг, Јанг и њихове колеге међу истраживачима, од којих су многи научне каријере отпочели у Цингхуи и неколико других кинеских универзитета, чине виртуелну Силицијумску долину у кинеским технолошким центрима. Између њих знање лагодно протиче захваљујући култури објављивања истраживања и склоности кинеских програмера ка технологијама отвореног кода који је углавном бесплатан за преузимање и даљу модификацију.
Како би ухватиле прикључак у ери генеративне вештачке интелигенције, кинеске компаније ослониле су се на одраније познату мешавину домишљатости и имитације која је у основи националних успеха у различитим областима, као што су електроника, производња аутомобила и зелена енергија. Кинески развијачи вештачке интелигенције довели су назад компјутерске научнике који су се образовали у САД и пажљиво су пратили развој у САД.
Контроверзнији утисак оставља што изгледа да су неки „дестиловали“ америчке моделе како би брже увежбавали сопствене, користећи процес у којем нови систем учи од постојећег постављајући му стотине хиљада питања и анализирајући одговоре.
Антропик је оптужио кинеске компаније, међу којима су и З АИ и Муншот, да су деловале супротно правилима коришћења тако што су спроводили масивну дестилацију. Ниједна од ових компанија није коментарисала ове оптужбе. Људи који раде на развоју кинеских модела признају да је дестилација глобално раширена и да јој неке кинеске компаније можда прибегавају агресивније од њихових америчких колега.
Илон Маск је у јуну предвидео да Кина неће достићи водећи Антропиков модел Фејбл све до првог квартала 2027. године. Танг је узвратио објавом на Ексу: „Неће требати толико“.
Водеће личности у овој индустрији у обема државама кажу да су најбољи кинески модели свега неколико месеци иза најбољих модела у САД.
Овог месеца, З АИ је објавио свој последњи ГЛМ 5.3 модел, објавивши да он досеже Антропиков модел Митос 5 у капацитетима у вези са сајбер-безбедности.
Кинеска влада дуго види АИ и компјутерске науке као важан покретач економског раста и аспект националне безбедности. Њена формула за пристизање САД обухвата и пружање државне подршке и подстицање конкурентности приватног сектора. Држава је улагала новац у истраживања на универзитетима као што је Цингхуа и финансирала је стартапове, а централне и локалне власти су међу првим корисницима услуга стартапова.
Након што је Антропик објавио свој модел Митос овог пролећа, модел који може да уочи недостатке у осигуравању сајбер-безбедности, неки кинески званичници указали су да је посреди нуклеарно оружје у ери вештачке интелигенције. Свестан да Вашингтон може да онемогући странце да приступе најнапреднијим америчким моделима, Пекинг је подржао домаће развојне тимове вештачке интелигенције кроз државно финансирање и олабављена правила која би требало да помогну стартаповима да изађу на берзу.
Скоро половина укупних инвестиција у акционарски капитал у Кини у првој половини године отишла је у област вештачке интелигенције, већином из владиних фондова, према подацима Инвестиционог удружења централних државних предузећа.
Велики бубањ талената
Почетком 21. века, кинеска интернет индустрија доживела је процват и почела је да генерише огромне количине података, пошто су милиони корисника почели да купују, претражују и комуницирају преко мреже. Компаније су почеле да улажу у машинско учење како би електронска трговина била ефикаснија и како би анализирале понашање корисника на мрежи.
Влада, која је трагала за начинима како да надгледа становништво и да уочава претње, тражила је компјутерске програме који могу да идентификују лица и гласове. Кинески универзитети школовали су студенте специјализоване за рачунарски вид, грану рачунарске науке која покушава да научи машине да виде као људи.
То доба довело је до „четири мала змаја вештачке интелигенције“, стартапа који су се бавила рачунарским видом међу којима је био и Сенстајм. Ту су се обучавали многи инжењери који су сада активни у области вештачке интелигенције.
Новац и таленти сливали су се на универзитет Цингхуа, водећи у земљи у области науке и технологије. Године 2005, Ендрју Јао, некадашњи предавач на Принстону и добитник награде која је названа по пиониру у области информатике Алану Тјурингу, установио је елитну „Јао класу“ на Цингхуи како би се неговали врхунски таленти.
Танг, предавач на Цингхуи и суоснивач З АИ, био је на универзитету од времена својих докторских студија. Студирао је прикупљање података (data mining), дисциплину која настоји да установи скривене обрасце из великих скупова података и која је касније постала једна од утемељујућих области вештачке интелигенције.
Танг је, према наводу у његовој књизи Нова географија иновација, рекао писцу који прати технолошки развој Мехрану Гулу да је, након што је докторирао на Цингхуи, „мислио да може да уради нешто велико у Кини и да на тај начин може боље да помогне својој земљи. Зато сам одлучио да останем у земљи“.
Елис Бекташ: О Петровићевој антропологији вјештачке интелигенције
Танг ужива да окушава своју издржљивост трчањем маратона и учешћем у триатлонима. Своју лабораторију води на сличан начин.
„Тим професора Танга познат је по својој интензивности“, рекао је Кевин Џонг, који је накратко радио са Тангом током својих мастер студија на Цинхуи. Сада ради у Лондону. Професор је увек подстицао свој тим да тестира потенцијалне технике машинског учења експериментима, присетио се Џонг, а истраживачи су понекад остајали у лабораторији до три сата изјутра, како би окончали своје тестове.
„Они заиста имају талента за константно објављивање у најпрестижнијим часописима и савршено добро знају како да монетизују свој рад“, рекао је Џонг.
До почетка друге деценије 21. века Тангова лабораторија је стекла национални углед међу амбициозним технолошким стручњацима, а његови водећи студенти почели су да се запошљавају у водећим компанијама у Силицијумској долини. Јанг, будући оснивач компаније Муншот, почео је интензивну обуку за програмирање када је имао седамнаест година, такмичећи се на кинеској Државној информатичкој олимпијади. На Универзитету Цингхуа са Тангом је развијао алгоритме машинског учења.
Године 2018. Пекинг је отворио пут истраживачима у државним институтима и универзитетима да оснивају компаније и пласирају своју технологију. Наредне године, Танг је из своје лабораторије у Цингхуи основао компанију која се сада зове Џипу АИ, делимично је финансирајући платформом за анализу података коју је водио, а међу чијим клијентима су биле велике компаније попут Гугла и Ај-Би-Ема.
Много раније него што је трка САД и Кине око вештачке интелигенције постала главна тема медија, Танг је себе видео као конкурента Сему Алтману из компаније ОпенАИ. Када је ОпенАИ објавио свој пионирски модел Џи-Пи-Ти 3 2020. године З АИ је себи поставио циљ да произведе нешто подједнако добро.
„Улажем свој труд у достизање опште вештачке интелигенције, са мисијом да научим машине да размишљају као људи“, написао је Танг на својој личној веб страници пре неколико година.
Након што је студирао код Танга, Јанг је докторирао на Универзитету Карнеги Мелон у Питсбургу. Вратио се у Кину да помогне свом некадашњем професору у истраживању док је вагао да оснује сопствену компанију.
Јанг, страствени рок бубњар, одабрао је за кинески назив свог стартапа Тамна страна месеца, инспиришући се албумом групе Пинк флојд. За енглески назив одабрао је Муншот.
У Шангају, још двојица бивших истраживача са Цингхуе, укључујући једног из престижне „класе Јао“, такође су покренули сопствене компаније за изградњу модела вештачке интелигенције.
Последња компанија која је ступила на сцену била је Дипсик. Њен оснивач Лијанг Венфенг, започео је своју каријеру у области рачунарског вида пре две деценије а касније је основао хеџ-фонд заснован на коришћењу вештачке интелигенције за анализу финансијских тржишта. Године 2023. разговарао је са Тангом, који је касније рекао својим запосленима да је импресиониран Лијанговим „различитим начином размишљања“. Те године, Лијанг је издвојио Дипсик из свог хеџ фонда, прогласивши исти циљ као и Танг: достизање интелигенције сличне људској.
Оснивачи стартапа дошли су из различитих делова Кине – Танг је из удаљене области Сечуан на западу, док су Јанг и Лијанг потекли са предузетног југа. Груписали су се у неколико градова међу којима су Пекинг и Хангџоу, где је Лијанг похађао школу и отпочео свој бизнис.
Више са мање
Оснивачи стартапа знали су за слабости Кине у односу на САД: недостатак средстава и слабији приступ најнапреднијим чиповима вештачке интелигенције, због контроле извоза коју спроводи Вашингтон.
Танг је до средине 2025. од инвеститора прикупио 1,25 милијарди долара, између осталог и од кинеских технолошких гиганата као и од хонгконшког финансијера који улаже капитал у ризичне послове Нила Шена. Државни фондови такође су попуњавали чекове, поштујући позив пекиншких власти да се подрже домаће компаније за развој вештачке интелигенције. Па ипак, такве бројке бледе у поређењу са милијардама долара које су доносиле Алтманов ОпенАИ и Антропик.
Инвестициона банка Џеферис касније је прорачунала да су кинеске технолошке компаније током тих година инвестирале мање од једне петине износа који су инвестирали њихови амерички парњаци. Морали су да раде са скромнијим средствима.
Костас Дарданос: Када се Вјештачка Интелигенција прави богом и храни свијет са “slop”
Лијангов тим у компанији Дипсик осмислио је нека од најважнијих заобилазних решења, између осталог латентну пажњу вишеструких глава (multihead latent attention, скраћено МЛА). Ова техника смањује потрошњу меморије модела вештачке интелигенције – као на пример приликом разговора са четботом – креирањем скраћене верзије онога што се претходно десило. Коришћење мање меморије штеди употребљену рачунарску снагу и новац.
Дипсик је био међу компанијама које су у Кини прве усвојиле дизајн модела назван „мешавина стручњака“ (mixture of experts, скраћено МоЕ), у којем почетни механизам за усмеравање преусмерава проблем према специјализованом експертском моделу – слично као што главни кувар преусмерава поруџбину шпагета кувару специјализованом за италијанску кухињу. Дипсик је указао кинеској индустрији на одржив пут за побољшање перформанси модела уз истовремено смањење захтева за микрочиповима.
Ове технике биле су иза „Дипсиковог шока“ из јануара 2025. године, када је Лијангова компанија објавила моћан али јефтин модел отвореног кода, након чега су накратко акције америчких компанија пале због снажења кинеске конкуренције. У објави на друштвеној мрежи Екс, Алтманов ОпенАИ назвао је Дипсиков модел импресивним, написавши да је „заиста окрепљујуће имати новог такмичара!“
Лијангови кинески ривали такође су били потресени. У Муншоту Јанг је одговарао на позиве забринутих инвеститора, укључујући једног који је желео да зна због чега Јанг није предвидео успон Дипсика, саопштиле су особе упознате са ситуацијом у овој компанији.
Јанг је у наредне моделе компаније Муншот укључио технике које је изумео или чију је делотворност доказао Дипсик. Његови модели К2 и К3 усвојили су концепт МоЕ и варијанте МЛА. Дипсик је, заузврат, користио технику коју је Муншот оптимизовао а којом се повећава ефикасност и стабилност обуке модела.
На састанку компаније Дипсик, одржаном у мају, неки инвеститори притисли су оснивача компаније Лијанга питањем да ли може зарадити много новца уколико буде одавао наоколо тајне. Одговорио је да се влада у складу са кинеским етосом отвореног кода. „Нисам забринут због конкуренције зато што је тржиште довољно велико“, рекао је.
Осим што су дестиловали америчке моделе вештачке интелигенције, кинеске компаније су искористиле и америчку техничку стручност унајмљујући кинеске држављане који су радили за водеће америчке компаније у области вештачке интелигенције. Кинески интернет гигант Тенсент запослио је два дипломца Универзитета Цингхуа који су радили у компанији ОпенАИ. Матична компанија друштвене мреже ТикТок, Бајтденс, вратила је кући истраживача из Гугла и у року од годину дана изградила моћан алат за генерисање видеа који сада нашироко користе креатори садржаја и холивудски студији.
У јануару, руководиоци Тангове компаније Џипу АИ – која је тада била позната као Нолеџ Атлас, или Џипу – ударили су у гонг на хонгконшкој берзи, чиме су постали прва кинеска компанија чији је модел вештачке интелигенције постао доступан на берзи. До јула, годишњи приход компаније – кључна метрика за компаније које пружају претплатничке услуге – скочио је на милијарду долара, навеле су особе упознате са њиховим пословањем, што је отприлике двоструко више од прихода компаније Дипсик.
Ово је и даље огромно заостајање у односу на америчке џинове. Антропиков годишњи приход у јулу је досегао шездесет пет милијарди долара, према компанијином извештају који је упутила инвеститорима.
На састанку у компанији Дипсик одржаном у мају, Лијанг је рекао да су компјутерски чипови, а не људи, оно што прави јаз између кинеских и америчких компанија. Истраживачи у водећим компанијама, укључујући компаније Алибаба и Џипу АИ наводе да им је често на располагању само једна петина врхунских чипова у односу на оно што на располагању имају њихове колеге из ОпенАИ и Гугла.
Док кинеске компаније теже „до крајњих граница теже исплативости“, наводи Лајла Хаваја, аналитичарка из Мајамија у компанији Гавекал технолоџиз, „америчке компаније располажу напреднијим чиповима и спремношћу да издашно троше капитал на истраживања која би потенцијално могла довести до знатних иновативних помака“.
Неколико кинеских компанија које развијају вештачку интелигенцију граде моделе са пет до десет билиона параметара (5-10 хиљада милијарди), што је бројка која се користи да укратко опише капацитете модела. Људи у овој индустрији процењују да последњи Антропикови модели имају више од пет билиона параметара.
Танг увежбава наредни напредни модел своје компаније, за који се његов тим нада да ће моћи да извршава сложене истраживачке задатке који се протежу недељама, наводе особе упознате са овим планом. „Ко год помери технолошку границу макар и за један инч, редефинисаће оно што је могуће учинити у било којој индустрији“, написао је Танг у допису запосленима у јулу.
Рафаел Хуанг је извештач Волстрит џурнала из Сингапура; извештава о азијским технолошким компанијама; раније је био усредсређен углавном на аутомобилски и технолошки сектор у Пекингу.
Извор: Волстир Џурнал
