Није лако са ”крвником” отплесати овако меко и љубавно као што чини неколико изборних недјеља Мандић. За то треба велики дар, али не глумачки, јер му је глума у спотовима и наступима наивна и гротескна без преседана. Мандић показује ”дар” апсолутног одсуства савјести. По сриједи је бескарактерни таленат. Kад неко може све, тај има дијагнозу коју је одавно дао Фјодор Михаилович.
Мандићеве губитничке амбиције су очигледне, али то није новост за оне који прате политичка збивања последњих пар деценија. Он би да изгуби у другом кругу, тамо гдје нико други не би изгубио. И то је за њега посебан резултат. Изгубити тамо гдје нико други не би! Видјели смо колико инсистира на том мјесту ”главног противника”, а у чаршији би рекли – омиљеног Ђукановићевог губитника. И не заборавите, Мандић не може опростити блаженопочившем митрополиту Амфилохију, а богами ни Здравку Kривоакпићу што су они, кроз онај загрљај, симболички означили побједу над Ђукановићем. Та га слика прогања на више нивоа.
Одлучили су се на заједнички плес у овој кампоњи, јер тиме добијају највише један од другог. Ђукановићу треба предсједнички имунитет, а Мандићу мјесто његовог главног конкурента. Ми морамо да будемо доввољно зрели, али и дисциплиновани да овај преварантски плес оголимо до краја. Да их свакако оставимо у загрљају, али у тишини њихове изабране интиме, наравно без музике и ватромета у недјељу вече. Све мимо тога има цијену у годинама безнађа, истог оног, кроз које смо пролазили.
Извор: Пеђа Драгић (администратор ФБ групе Догодине на Ловћену/Фејсбук
