На овај датум пун сјете према дјетињем одрастању у социјалистичкој земљи Југославији, настављамо са анализом Шафаревичеве дескрипције феномена социјалистичке мисли у историји човјечанства. До сада смо примјетили да је на нивоу теоријских и умјетницких списа, па и револуционарних програма, социјализам показивао утопијске (неоствариве) и самим тим нехумане идеје заговарајући неприродну, безличну једнакост.
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
У другом дијелу овог рада Шафаревич наводи историјске примјере државног социјализма. Дакле, оне случајеве када се социјалистичка егалитарна идеја „заједништва“ спроводила у живот са нивоа државе, и када је она реално заживјела на неком простору и у одређеном историјском трајању.
Међу првим примјерима те врсте он наводи вишевјековно царство Инка, и језуитску државу у Парагвају – оба настала у Јужној Америци. Један крајем средњег вијека, а један почетком новог.
И оба су се окончала самоурушавањем. Kако рекосмо на почетку овог читања: урушавањем без јасних и видљивих разлога. Један разлог Шафаревич сам препознаје и извлачи логичким закључивањем: једноличност, монотоност реализоване једнакости која поништава сваку персоналну или групну иницијативу. То је довело до стварања таквог колективитета кога нема ко да брани. Kолективитета у ком су друштвене везе и међуљудске обавезе биле наметнуте.
Зато се ти и такви системи руше као кула од карата. Једнако царство Инка као и СССР или СФРЈ. Не постоји унутрашња мотивација самих њихових чланова да бране ту нељудску монотонију.
Сјетимо се само оних соц-ралистицких зграда по градовима источно-европског блока. Неодољиво личе на једноличне стамбене кутије у које су били смјештени поданици у држави Инка. Та је друштвена структура увјек изгледала инфериорно у односу на шаренолики свијет западних уређења, и на концу се таквом и показала. Kао да никада нијесу ни постојали, и као да нико за њима не жали осим удружења пензионера који више жале за својом младошћу, него за „другом Титом“.
До читања у сљедећем броју.
